Rezultati pretrage

Mr ph. Andrijana Todorović

Marijana Mazalica

Uvek je pametno sa sobom nositi svoju malu putnu apoteku u kojoj će se naći lekovi i pribor za akutna stanja, hronične bolesti, kao i sredstva za ličnu higijenu.

Dr Ljiljana Sremčević Dom zdravlja Palilula, Beograd

Šećerna bolest je po svojoj rasprostranjenosti u svetu označena kao globalni problem. U svetu oko 200 miliona ljudi boluje od dijabetesa, a u našoj zemlji preko 500.000. Preko 90% svih obolelih čine oboleli od tipa 2 dijabetesa. Sve države sveta su pozvane da formiraju svoju nacionalnu politiku prevencije, lečenja i brige za obolele od dijabetesa. Tako je pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja naše zemlje još 2002. izrađen Nacionalni vodič kliničke prakse za lečenje obolelih od dijabetesa

Kardiovaskularno zdravlje je usko povezano sa zdravim načinom života i fizičkom aktivnošću, ali takođe i faktorima rizika koji mogu da dovedu do nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Socijalno distanciranje i redovno pranje ruku najefikasnije su i proverene metode za smanjenje rizika i širenja koronavirusa (covid 19). Međutim, zajedno sa opštim pitanjima o tome kako bezbedno kupovati i pripremati hranu, nameće nam se i pitanje o konkretnijoj ulozi ishrane tokom ove pandemije.

Jedan simptom može biti uzrokovan različitim bolestima i isto tako jedna bolest se ne mora uvek manifestovati istim simptomima.

Ishrana i fizička aktivnost veoma su važni delovi zdravog načina života osoba koje imaju dijabetes. Uz savremenu medikamentnu terapiju praćenje plana zdravih obroka i fizička aktivnost krucijalni su u održavanju nivoa glukoze u krvi u ciljnom rasponu, koji smanjuje rizik od komplikacija dijabetesa. Adekvatan balans između ishrane, fizičke aktivnosti i lekova protiv dijabetesa obezbeđuje uspešnu terapiju dijabetesa, kako tipa 1, tako i tipa 2.

Reanimacija označava skup hitnih mera koje se koriste da bi se osobi koja je doživela zastoj rada srca i/ili zastoj disanja – kardiorespiratorni arest, ponovno uspostavile vitalne funkcije. Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu, srcu i ostalim vitalnim organima sve dok se složenijim medicinskim postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano disanje. Oko 95% osoba koje su imale iznenadni srčani zastoj ne preživi do dolaska stručne pomoći.