Rezultati pretrage

Socijalni strahovi spadaju u grupu najzastupljenijih u normalnoj populaciji. Skoro da ne postoji osoba koja u uobičajenim socijalnim komunikacijama nije ispoljila neki oblik nelagodnosti i strepnje, tremu pred neki „socijalni nastup“ bilo da je to upoznavanje, govor pred nekim skupom ljudi, prisustvovanje nekom društvenom događaju, kontakt sa osobom do čijeg mišljenja nam je stalo... Obično je ova trema, nekada nazvana i pozitivna trema, stimulativnog karaktera.

Dr sc. med. Željka Košutić, psihijatar, šef dnevne bolnice za adolescente, Institut za mentalno zdravlje

Ovo su rečenice koje većina lekara može da čuje od svojih pacijenata na gotovo svakom lekarskom pregledu. Oni se odnose na pokušaj da ljudi preko interneta saznaju šta im se događa sa organizmom, sa bolovima koje osećaju, sa simptomima koji doživljavaju ili mnogim drugim zdravstvenim tegobama koje su im se iznenada pojavile.

Ovo su rečenice koje većina lekara može da čuje od svojih pacijenata na gotovo svakom lekarskom pregledu. Oni se odnose na pokušaj da ljudi preko interneta saznaju šta im se događa sa organizmom, sa bolovima koje osećaju, sa simptomima koji doživljavaju ili mnogim drugim zdravstvenim tegobama koje su im se iznenada pojavile.

Dok se pandemija kovida 19 nastavlja širom sveta, na našim prostorima dolazi do postepene normalizacije stanja i život polako počinje da se vraća u normalu. Povećava se broj ljudi koji mogu da borave u grupi na otvorenom prostoru uz obaveznu socijalnu distance, što otvara mogućnost za organizovanje društvenih i sportskih događaja koji okupljaju ljude željne druženja. Koliko je važna ta socijalna komunikacija i povezanost među ljudima i koliko nam je nedostajala u prethodnom period, vidi se u danima nakon prestanka vanrednih mera.

Burnout je relativno nov termin, koji je prvi put upotrebio Herbert Frojdenberger 1974. u svojoj knjizi Burnout: The High Cost of High Achievement (Burnout: Visoka cena visokog dostignuća).

Dobar san pomaže da se telo oporavi od iscrpljujućih dnevnih aktivnosti, pripremi za izazove koje nosi naredni dan, ali i obezbeđuje zdraviju psihičku funkciju. Međutim, istraživanj Sleep Advisore (2019) pokazuje da jedna od tri odrasle osobe pati od različitih problema sna koji su često grupisani pod nazivom insomnija. Uzrok problema sa spavanjem može biti višestruk, poput biološkog disbalansa, svakodnevnih životnih stresora, emotivnih trauma, pa čak i jednostavno loših navika koje nam brz tempo života nameće.

Vreme u kome živimo bremenito je brojnim događanjima. Neki od njih su svakodnevni i rutinski, neki naglo i iznenada nastaju. Jedni deluju kratko, drugi su produženog trajanja. Mogu biti poželjni i prijatni, ali i neprijatni, čak ugrožavajući. Po svojoj vrsti razlikuju se fizičko-sredinski, psihološki i socijalni događaji. Međutim, ono što je zajednički imenitelj za sva dešavanja jeste da dovode do promena ili potresa dotadašnjih uslova života, te se nazivaju stresorima.

Socijalna fobija podrazumeva intenzivan, neosnovan ili bezrazložan strah od jedne ili više socijalnih situacija u kojima bismo mogli (i očekujemo) da budemo negativno procenjeni od drugih ljudi. Najčešće takve situacije su javni nastupi, držanje govora pred više ljudi, obavljanje neke radnje pred drugima, poslovni sastanci sa autoritetima, polaganje ispita, razgovor sa nepoznatim osobama ili grupom ljudi. Kao i kod drugih anksioznih poremećaja, i kod socijalne fobije anksioznost se manifestuje u tri sfere, a to su mišljenje, telesne promene i ponašanje.

Dobar deo ljudi bi na ovo pitanje odgovorio da to ne čini i da je lažljivost osobina koju najviše prezire kod drugih ljudi. Ako se samo setimo da na kurtoazno „Dobar dan. Kako ste?“ najčešće odgovorimo „Dobro sam“ iako to nije uvek istina, shvatićemo da lažemo, i to mnogo češće nego što mislimo. Otuda podatak da ljudi lažu u proseku oko 11 puta nedeljno nije iznenađujući.