Infektivne bolesti nekad i sad

Prof. dr Tomislav Preveden, Klinika za infektivne bolesti, nKlinički centar Vojvodine

Pandemija infekcije kovid 19 ponovo je skrenula pažnju javnosti na opasnost od zaraznih bolesti, koje dovode do masovnog obolevanja, opterećenja zdravstvenih ustanova i medicinskog osoblja u njihovom zbrinjavanju, paralisanja normalnog života i ekonomske krize. Infektivne bolesti su oduvek postojale, često dovodile do epidemija i velike smrtnosti. Iako svaka infektivna bolest ima svog mikrobiološkog, dakle živog uzročnika, trebalo je mnogo vremena, truda, znanja i tehnoloških mogućnosti da se ti uzročnici otkriju. Potrebno je da znamo uzročnika da bismo infektivnu bolest mogli pravilno lečiti antimikrobnim lekovima i  sprečavati njihovo širenje vakcinama, opštim zaštitnim merama i ličnom zaštitnom opremom.

Neke infektivne bolesti, koje su u vidu epidemija dovodile do masovnog obolevanja i smrtnosti, iščezle su. Do toga se došlo zahvaljujući saznanjima ko je njihov uzročnik, načinima ulaska uzročnika u organizam čoveka, načinima  širenja infekcije sa čoveka na čoveka… Nakon tih saznanja mogli su se proizvesti i primeniti efikasni antiinfektivni lekovi, sprovesti mere dezinfekcije i zaštite, a zatim razviti i upotrebljavati vakcine. Danas više nema  zaraznih bolesti kao što su kuga, velike boginje ili španska groznica. Neke  bolesti poput trbušnog i pegavog tifusa, kolere i tuberkuloze su u znatnoj meri smanjene i postale  su retke zahvaljujući preventivnim merama, vakcinama i efikasnim antimikrobnim lekovima.

Uzročnici zaraznih bolesti su bakterije, virusi, gljivice, protozoe. Postoje još neki mikroorganizmi koji ne mogu biti savladani ni eliminisani antimikrobnim lekovima ni vakcinama dok se precizno ne utvrdi njihova ćelijska struktura, način ulaska u ljudske ćelije i njihovo razmnožavanje u čoveku. U današnje vreme se to sve mnogo brže  otkriva i postiže zahvaljujući napretku nauke i znanja, ali i tehnoloških  mogućnosti. Za neke nove infektivne bolesti, kao što grip, tuberkuloza, hepatitis B i najnoviji kovid 19, postoje i efikasni antimikrobni lekovi i efikasne vakcine. Za neke druge infektivne bolesti, kao što su HIV/AIDS ili hepatitis C, uprkos tome što  postoje efikasni antiretrovirusni lekovi, intenzivno se radi na pravljenju vakcina. Idealno bi bilo da za sve infektivne bolesti postoji vakcina i antimikrobni lek koji bi pravilnom i masivnom primenom doveli do eliminacije pojednih infektivnih bolesti.

Mikroorganizmi kao izazivači infektivnih bolesti žive u našoj okolini, u životinjama oko nas. Mnogo njih živi u nama, ali su u ravnoteži s našim imunitetom i izazivaju bolest samo kada se ta ravnoteža naruši. To se u današnje vreme dešava prekomernom i neracionalnom upotrebom antibiotika. Tada bakterije mutiraju i postaju otporne na antibiotike. Zato te takozvane superbakterije, koje su multirezistentne ili panrezistentne na sve antibiotike, predstavljaju veliki,  a nekad i nerešiv problem za lečenje bolesti koju izazivaju. Napretkom medicine produžava se životni vek osoba sa urođenom ili stečenom imunodeficijencijom. Sve više se primenjuje hemioterapija kod onkoloških bolesnika, imunosupresivna i biološka terapija kod raznih hroničnih bolesti, imunosupresivna terapija protiv odbacivanja organa prilikom transplantacije organa i tkiva. Na taj način se ti bolesnici dovode u stanje oštećenog i smanjenog imuniteta u borbi sa infektivnim bolestima. Postaju izloženi oportunističkim infekcijama izazvanim mikroorganizmima koji normalno žive u našem organizmu i kod zdravih osoba ne daju nikakve bolesti. Te oportunističke infekcije često se teško leče i  mogu biti smrtonosne kod takvih osoba.

Stručno i naučno znanje o infektivim bolestima sve brže raste, jer se očekuje da infektivne bolesti neće nestati u budućnosti. Zbog izražene sposobnosti mikroorganizama za adaptacijom na nove uslove života, sticanjem otpornosti na dejstvo antimikrobnih lekova, izbegavanjem imunološkog odgovora stvorenog vakcinom, infektivne bolesti ostaju važan deo morbiditeta čovečanstva u sadašnjem i budućem vremenu.

Nekad:

Sad:

Literatura:   

 

1. Centers for Disease Control and Prevention. Guide to Infection Prevention for Outpatient Settings: Minimum Expectations for Safe Care. November, 2015.
2. Centers for Disease Control and Prevention. Immunization of Healthcare Personnel: Recommendations of the Advisory Committee on Immunization Practices (ACIP). MMWR Recomm Rep. 2011 Nov 25:60(RR-7):1-45.