Egzacerbacije astme i kako ih izbeći

Dr Dimitrije Stojanović, pneumoftiziolog, OB Pirot

Šta je astma?

  Astma je hronična, opstruktivna, upalna bolest disajnih puteva. Bolest karakteriše pojačana reaktivnost bronhija na različite nadražaje i javlja se u epizodama – akutna pogoršanja bolesti smenjuju se s periodima u kojima nema simptoma astme.

  Glavna karakteristika astme je bronhospazam (suženje disajnih puteva), koji izaziva pojavu zviždanja, osećaj pritiska u grudima i kratkoću daha.

 

Epidemiološki podaci

 Procenjuje se da u svetu od astme boluje više od 300 miliona ljudi, odnosno prosečno 1:20. Samo u SAD sada ima 26 miliona obolelih. Prevalenca astme kontinuirano raste od 1970. godine, a predviđa se da će u svetu do 2025. godine biti još 100 miliona obolelih.

Od astme u najranijem detinjstvu češće obolevaju dečaci nego devojčice, a nakon puberteta astma postepeno postaje češća kod žena.

Uprkos rastućoj prevalenci oboljenja, zabeležen je pad mortaliteta. Na globalnom nivou 2016. bilo je 417.918 smrtnih slučajeva od astme, a svakog dana nepotrebno umire oko 1.150 ljudi. Porast smrtnosti se beleži u grupi pacijenata starijih od 60 godina.

 

Kako nastaje astma?

Patogenetski astma nastaje kao posledica edema (oticanja) sluzokože disajnih puteva, hipersekrecije (pojačanog lučenja) žlezdi u disajnim putevima i spazma (grča) glatkih mišića u zidu disajnih puteva, što sve dovodi do sužavanja disajnih puteva koji prenose vazduh u pluća i iz njih.  Napad izaziva pogoršanje specifične upale (IgE posredovana reakcija hipersenzitivnosti) u disajnim putevima, koja je karakteristična za astmu, jer je u neposrednoj okolini prisutan neki provocirajući faktor astme.

  Ove promene, ukoliko kratko traju, reverzibilne su, prolaze spontano ili pod dejstvom lekova. U slučaju dugotrajnog, hroničnog perzistiranja ove inflamacije dolazi do ireverzibilnih promena u vidu trajnog remodelovanja disajnih puteva. Tada dolazi do zadebljanja bazalne, vezivnotkivne membrane, zadebljanje sloja glatkomišićnih ćelija i povećanja broja žlezdi u disajnim putevima. Ove promene dovode do trajnog poremećaja u protoku vazduha koji se više ne može potpuno vrati u normalu, ni spontano, ni pomoću lekova.

 

Šta uzrokuje astmu?

 

Astma je najčešća hronična bolest dečjeg uzrasta i često se prvi put javlja upravo u detinjstvu. Atopija (genetska sklonost imunosistema da proizvodi antitela na neke supstance koje nazivamo alergenima) i alergije (IgE posredovana reakcija hipersenzitivnosti) u porodici najveći su faktori rizika za razvoj te bolesti kod dece.

  Iako genetika ima veliku ulogu u nastanku astme, nasleđuje se sklonost prema bolesti, a ne sama bolest. Postoje rizici zbog načina života i faktora okoline, koji mogu pomoći u nastajanju ili u nekim slučajevima pogoršanju stanja već razvijene astme.

Alergijski uzročnici su različiti:

  • inhalacioni alergeni (kućna prašina, grinje, perje, životinjske dlake, buđ, različiti poleni) najčeći su i pri dolasku u dodir sa prethodno senzibilisanim organizmom izazivaju simptome astme. Smatra se da je kod jedne trećine obolelih za nastanak bolesti odgovoran imunološki mehanizam, ali nisu svi oblici astme alergijski, niti sve alergije dovode do astme 
  • neke vrste lekova izazivaju akutni napad astme: acetilsalicilna kiselina, beta-adrenergijski antagonisti, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, tartarazin (sredstvo za bojenje prehrambenih proizvoda)…
  • porast atmosferskog zagađenja i loši klimatski uslovi pogoršavaju astmu – duvanski dim, ozon, azot-dioksid i sumpor-dioksid (u velikim koncentracijama)
  • profesionalni faktori su brojni, naročito u industrijskim granama kao što su obrada metala (hrom, nikl, platina), drveta, biljnih prerađevina, plastičnih masa i životinjskih produkata
  • infekcije disajnih organa različitih mikrobioloških uzročnika najčešće uzrokuju akutno pogoršanje astme.

 

Postavljanje dijagnoze astme

 

Dijagnoza astme postavlja se na osnovu podataka iz istorije bolesti pacijenta, fizikalnog pregleda, postojanja rizikofaktora za nastanak bolesti, kožnih i inhalacionih testova i funkcionalnih dijagnostičkih testova (spirometrija, bronhodilatatorni i bronhoprovokativni testovi).

 

Terapija

 

  Nove smernice Globalne inicijative za astmu (GINA) ukazuju da je važno sprovoditi ispravnu i trajnu terapiju. Simptomatska terapija, koja se donedavno redovno koristila za kratkotrajno uklanjanje tegoba astme, sada se definiše kao alternativna, jer njeno učestalo korišćenje otežava postizanje kontrole astme, odnosno uklanja samo površne simptome.

Cilj lečenja astme je smanjivanje broja simptoma ili njihovo potpuno uklanjanje, održavanje plućne funkcije i smanje broja pogoršanja bolesti i na taj način obezbeđivanje dobrog kvaliteta života pacijenta, a sve to uz minimalnu dozu leka.

  Proces lečenja podrazumeva interdisciplinarnu podršku. Lečenje astme uključuje medikamentozne, higijensko-epidemiološke i edukativne mere, a pri lečenju se primenjuju lekovi za dugotrajnu kontrolu bolesti i za ublažavanje simptoma bolesti.

Međunarodna istraživanja pokazuju da više od 50% pacijenata sa astmom ima bespotrebno učestale simptome i smanjen kvalitet života zbog loše kontrole astme, a preko 90%pacijenata sa astmom još uvek smatra da su prisutni simptomi uobičajni deo života.

Pogoršanje bolesti

 

Neki bolesnici nedeljama, mesecima, pa ponekad čak i godinama imaju stabilno stanje, a onda iznenada zapadnu u period akutnog asmatičnog napada. Različite osobe različito reaguju na različite faktore:

  • agensi u kućnom okruženju mogu dovesti do pogoršanja stanja astmatičara – kućna prašina, životinjska perut, dlaka i ekskreti (naročito kod mačaka i pasa), alergeni od bubašvaba i buđ;
  • aerozagađenje u gradovima, naročito u zimskim danima, kada uz pojavu magle nastaje smog koji uz kombinaciju hladnoće često predstavlja okidač (triger) za napad astme. Takođe i drugi nespecifični bronhoprovocirajući agensi, poput duvankog dima i jakog parfema, spadaju u česte uzročnike akutnog astmatičnog napada;
  • virusne i bakterijske infekcije gornjeg respiratornog trakta mogu da otpočnu ili pogoršaju već započeti napad;
  • psihološki stresmože da pogorša simptome 2 iako astma sama po sebi nije psihosomatsko oboljenje, smatra se da stres menja imunosistem na taj način što pojačava inflamatorni odgovor disajnih organa na različite alergene i iritante.

 

 

ŠTA MOŽETE SAMI DA URADITE KAKO BISTE SPREČILI POJAVU POGORŠANJA

 

ASTMA JE HRONIČNO OBOLJENJE I LEČI SE I KAD NE DAJE SIMPTOME !!!

 

  • Redovno uzimajte prepisanu terapiju!!! Najčešća greška koju pacijenti koji boluju od astme prave je da prestaju sa uzimanjem terapije kad se povuku simptomi i tegobe.

 

  • Izbegavajte alergene! Kod alergija na polen tegobe se sezonski ponavljaju svake godine u određeno doba. Tada, pošto je koncentracija polena najveća u ranim jutarnjim satima, izbegavajte boravak u prirodi u tom periodu. Šetnje su preporučljive jedino u večernim satima ili iza kišnog dana.

 

  • Ne pušite i ne boravite u zadimljenim prostorijama, dim cigarete je jak iritans i oštećuje već preosetljive bronhe, pa može pogoršati ili izazvati simptome astme.

 

  • Ukoliko ste alergični na neki od alergena zatvorenih prostora, uklonite iz kuće tepihe (naročito vunene), redovno provetravajte prostorije. Usisavajte usisivačem sa vodenom posudom, temeljno i često čistite kuću. Deca koja su alergična na kućnu prašinu treba da izbegavaju tepihe, zavese i plišane igračke, koji su najveći sakupljači grinja.

 

  • Redovno menjajte dušeke i posteljinu – preporučuje se promena dušeka na svakih pet godina i korišćenje adekvatne antialergijske posteljine, koju je potrebno često menjati, naročito jastučnice.

 

  • Izbegavajte boravak na izrazito hladnom i vlažnom vazduhu. Potrebno je ograničiti vlažnost unutrašnjeg prostora ispod 60% (optimalno 30–50%).

 

  • Kućne ljubimce držite izvan kuće ukoliko ste alergični na dlake, perut i ekskrete pasa, mački i drugih kućnih ljubimaca.

 

  • Mentalna higijena je izuzetno važna u životu svakog čoveka, a kod asmatičara ona ima poseban značaj jer stres, anksioznost i depresija mogu da budu okidač nastanka asmatičnog pogoršanja. Naučite tehnike relaksacije i tehnike pravilnog disanja, saznajte kako možete ostati smireni i fokusirani u kriznim situacijama.

 

  • Koristite eko-proizvode za čišćenje kuće i sredstva koja neće biti iritansi za astmatičare. Tuširajte se i perite kosu svakodnevno.

 

 

 

ZAKLJUČAK

 

Astma je hronična bolest koja, uz naizmeničnu smenu remisija i egzacerbacija, prati pacijenta celog života i, nažalost, ne može se izlečiti. Ono što može da se uradi jeste da se bolest, primiri i uspava, odnosno da se pacijent uvede u što duže periode remisije, kada je potpuno bez tegoba i subjektivno zdrav. Da bi se ovo postiglo, potrebno je poštovanje određenih pravila:

  • pravilo o neophodnosti redovnog i pedantnog korišćenja prepisane inhalatorne terapije u dogovoru sa ordinirajućim pulmologom. Pacijentu je neohodno objasniti DA SE ASTMA LEČI I KAD NE DAJE TEGOBE, da bi egzacerbacije bile što ređe i što blaže, a količina leka uneta redovnom inhalatornom terapijom tokom godinu dana je manja nego lečenje jedne egzacerbacije unosom lekova parenteralno ili per os nedelju dana.
  • Pravilo o promenu stila i načina života. Potrebno je da pacijent prihvati i primeni, odnosno usvoji kao stalne male životne navike koje će i bez upotrebe medikamentozne terapije znatno smanjiti incidencu okidača (trigera) za otpočinjanje egzacerbacije i time smanjiti učestalost pojave pogoršanja.

Primenom ovih pravila narušavanje kvaliteta života kod pacijenta s bronhijalnom astmom je minimalno i izuzetno retko, a svakodnevno funkcionisanje neometano i produktivno. Takođe, ovako se sprečava i progresija bolesti ka teškoj astmi kada bi pacijent stalno, u većoj ili manjoj meri, osećao tegobe, s trajno narušenim kvalitetom života i postojanjem perioda vitalne ugroženosti.

 

 

REFERENCE

 

  1. Sekulić S., Plućne bolesti, ElitMedica, Beograd, 2000.
  2. Vučković ,  Popovac D., Bolesti pluća, Data status, Beograd, 2004.
  3. Dizdarević Z., Žutić H., Mehić B., Stević E., Astma Priručnik za pacijente, Ministarstvo zdravstva Kantona Sarajevo, 2006.
  4. Stanetić M., Pulmološki priručnik, Medicinski fakultet Banja Luka, Banja Luka 2002.
  5. GINA Pocket Guide for Asthma Management and Prevention, 2014.
  6. GINA Patient Guide „You can control your asthma”, June 2007
  7. ginasthma.org
  8. Chapman S., Robinson G., Stradling J., West S., Wrightson J., Oxford hand book of respiratory medicine, Third edition, 2014.

 www.asthma.org.uk