Kako razlikovati simptome alergije od simptoma Covid-19
Dr Jelena Crnobrnja, Institut za plućne bolesti Vojvodine, Sremska Kamenica
Ove godine prolećna sezona alergija je posebno izazovna zbog pandemije kovida 19 te pacijenti sa alergijama mogu biti u nedoumici da li su njihovi simptomi možda i simptomi kovida 19.
Kijanje, svrab i peckanje grla, sekrecija iz nosa, otežano disanje i kašalj su simptomi koji su karakteristični za alergijski rinitis, ali i za virusne prehlade. S obzirom na to koliko kovid 19 može biti ozbiljno oboljenje, izuzetno je važno na vreme ga prepoznati, lečiti, kao i preduzeti sve mere opreza kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Alergije su preteran, nesvrsihodan i nespecifičan odgovor imunosistema na supstance ili stimulse (alergene) koje inače ne bi trebalo da su štetne po organizam. Alergeni mogu biti poleni, prašina, buđ, životinjski proteini, hrana i lekovi. Kada alergična osoba dođe u kontakt sa alergenom, imunosistem odgovara proizvodnjom IgE antitela, te posledičnim oslobađanjem proinflamatornih medijatora, pre svega histamina, koji dovodi do konstrikcija glatke muskulature i suženja disajnih puteva, uzrokuje vazodilataciju i povećanu propustljivost krvnih sudova, što olakšava nakupljanje tečnosti u tkivima i stvaranje otoka, svraba, crvenila kože, te do povećane osetljivosti receptora za bol, kao i do hipersekrecije egzokrinih žlezda.
Alergijski rinitis je hronično zapaljenje sluznice nosa usled dejstva jednog ili više alergena. Može biti sezonski (polenska kijavica) i perenijalni, kod koga su simptomi prisutni tokom cele godine i uzrokuju ga grinje, kućna prašina, životinjske dlake, perje.
Simptomi alergijskog rinitisa obuhvataju otežano disanje kroz nos, pojačanu sekreciju iz nosa, kijanje u salvama, svrab u nosu i očima, crvenilo i suzenje očiju (konjunktivitis), slivanje sekreta niz grlo. Perenijalni rinitis češće daje zapušenost nosa, glavobolju i osećaj pritiska, kao i oslabljeno čulo mirisa.
Kovid 19 je virusna zarazna respiratorna bolest (virus koji je izaziva je označen kao SARS CoV 2) koja je prvi put identifikovana u decembru 2019. U poređenju sa kovidom 19 alergije imaju brojne uzrokovače, nisu zarazne i identifikovane su kod ljudi generacijama unazad. Kovid 19 ima inkubacioni period oko dva do 14 dana i prelazi sa čovek na čoveka, za razliku od alergija, koje su jedinstvene za svakog čoveka i ne šire se među ljudima. Neke alergije se pojavljuju sezonski, dok o sezonskom pojavljivanju kovida 19 još nemamo dovoljnu količinu podataka.
Kod kovida 19 znaci i simptomi mogu da progrediraju u toku nekoliko dana, dok simptomi i znaci alergije nastaju do sat vremena nakon izlaganja alergenima. Alergije retko uzrokuju životno ugrožavajuće probleme, dok oko 20% kovid 19 infekcija zahteva bolničko lečenje sa čestim razvojem pneumonija. Alergije i kovid 19, kada su u teškim oblicima, mogu zahtevati urgentnu respiratornu podršku.
Glavni simptomi kovida 19, koji se pojavljuju nakon dva do 14 dana inkubacionog perioda, jesu kašalj, otežano disanje i kratak dah, praćeni temperaturom, groznicom, drhtavicom, bolovima u mišićima, glavoboljom, bolom grla, gubitkom čula ukusa i mirisa.
Simptom koji se svakako ne pojavljuje kod alergija, a vrlo je značajan kod kovida 19, jeste temperatura. Na to posebno treba da obrate pažnju osobe koje imaju sezonske alergije i da se jave nadležnom lekaru u slučaju pojave povišene telesne temperature.
Važno je naglasiti da ukoliko imate alergije, uvek možete istovremeno imati i virusnu infekciju, pa tako i kovid 19. Važno je porediti simptome, koje u slučaju sezonskih alergija imate svake godine, i uočiti eventualnu razliku u simptomima koja bi se mogla pojaviti. Ovo se naročito odnosi na osobe koje, pored alergija, imaju i alergijsku astmu i osećaju simptome kao što su pritisak u grudima i otežano disanje.
Astma svakako spada u grupu najvažnijih faktora rizika za teže oblike kovida 19. Zato je izuzetno važno za osobe sa alergijama i alergijskom astmom da redovno koriste terapiju i da se pridržavaju svih mera za kontrolu bolesti.
Da bismo alergijske simptome sveli na minimum, potrebno je, pored terapije, izbegavati alergene, a trenutne epidemiološke mere radi sprečavanja koronavirusa takođe nam u tome pomažu.