Najčešće plućne bolesti

Plućne bolesti predstavljaju značajan javnozdravstveni problem u Srbiji. Među najčešćim bolestima koje se susreću u svakodnevnoj kliničkoj praksi izdvajaju se karcinom pluća, opstruktivne bolesti pluća i zapaljenske bolesti.

1. Karcinom pluća

Karcinom pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji. Prema epidemiološkim podacima iz 2021, naša zemlja sa oko 7.000 obolelih i oko 4.500–5.000 preminulih na godišnjem nivou 01 predstavlja vodeći uzrok smrti od maligniteta kod osoba muškog pola, dok je na trećem mestu kod osoba ženskog pola. Glavni faktor rizika, identifikovan kod 80–90 odsto slučajeva, jeste pušenje. Rizik se povećava sa dužinom i intenzitetom pušenja, a pasivno pušenje takođe predstavlja rizik 02. Najčešći simptom je hronični kašalj, kojem dugogodišnji pušači najčešće ne pridaju značaj. Simptomatologija koja se može očekivati kod pacijenata s karcinomom je bol u grudima, ponavljajuće upale pluća, gubitak u telesnoj težini, zamaranje pri fizičkom naporu, promuklost i iskašljavanje krvi. Veliki izazov predstavlja činjenica da se preko 70% pacijenata dijagnostikuje u uznapredovaloj fazi bolesti, kada su mogućnosti lečenja ograničene. Zbog toga je pokrenut pilot-program ranog skininga karcinoma pluća pomoću niskodoznog kompjuterizovanog tomografa (LDCT) za osobe iz visokorizičnih grupa u Srbiji. 

2. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)

Prema aktuelnoj definiciji Globalne inicijative za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease GOLD), HOBP se karakteriše hroničnim ograničenjem (smanjenjem) protoka vazduha u disajnim putevima. Progresivnog je karaktera i udružena je sa zapaljenjskom reakcijom disajnih puteva kao odgovor na štetne čestice ili gasove. Hronično ograničenje protoka vazduha kroz disajne puteve otežava normalno disanje. Česta pogoršanja, brojne pridružene bolesti, kao i ekstrapulmonalni efekti (uzroci respiratornih problema koji ne potiču direktno iz pluća, već iz drugih organa i sistema u telu) znatno narušavaju kvalitet života pacijenata i utiču i na radnu sposobnost 03. 

Najvažniji faktori rizika za razvoj ili pogoršanje hroničnih respiratornih bolesti koje se mogu sprečiti su: duvanski dim, zagađenje vazduha u zatvorenom prostoru (uzrokovano buđi, vlagom, duvanskim dimom ili sagorevanjem goriva iz biomase), spoljašnje zagađenje, alergeni, loša ishrana, akutne respiratorne infekcije u ranom detinjstvu, profesionalna prašina i hemikalije 04. Hronične nezarazne bolesti, među kojima je i HOBP, već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji. Hronično zapaljenje u respiratornom traktu bolesnika sa HOBP-om nastaje kao posledica prenaglašenog odgovora respiratornog trakta na hronične iritanse. Mehanizmi nastanka ove pojačane inflamacije još nisu razjašnjeni, ali ona može, bar delimično, biti genetski determinisana. U sadejstvu, ovi mehanizmi dovode do karakterističnih patoloških promena u HOBP-u. 

Na postojanje HOBP-a treba posumnjati ukoliko se pacijent žali na otežano disanje, hronični kašalj ili iskašljavanje, zamaranje pri uobičajenom naporu, a pritom postoji i izloženost faktorima rizika (pušenje, zagađivači iz spoljne sredine ili iz zatvorenog prostora, faktori domaćina). Dijagnoza se postavlja nakon testova plućne funkcije, tj. spirometrije, koja je zlatni dijagnostički standard za HOBP. 

3. Astma

Astma je učestala, heterogena i kompleksna hronična bolest disajnih puteva. Nastanak i razvoj astme je vrlo složen,  u suštini je reč o upalnom procesu koji se aktivira različitim mehanizmima. Oko 300 miliona ljudi na svetu boluje od astme, a predviđa se da će do kraja 2025. godine još 100 miliona ljudi biti zahvaćeno ovom bolešću. Postoji velika geografska raznolikost u prevalenciji i smrtnosti od astme 05. Kliničkim iskustvom je utvrđeno da različiti iritansi izazivaju suženje disajnih puteva u toku napada astme, nezavisno od starosne dobi, uklanjajući zastarelu pretpostavku da se astma javlja samo u dečjoj dobi. Pogoršanje astme i bronhoopstrukcija kod napada astme su reverzibilna kontrakcija glatkih mišića u disajnim putevima, pojačana produkcija sluzi i otok sluznice bronha, što rezultira kašljem, sviranjem i osećajem napetosti u grudima. Upalna reakcija je trajna, ali se razlikuje po intenzitetu. Upala niskog intenziteta najčešće nema simptoma. Simptomi se javljaju kod većeg intenziteta upale 01. Većina pacijenata dobro reaguje na prepisanu terapiju, ali postoji i manji broj pacijenata kod kojih  terapija ima mali ili nikakav učinak. Takvi pacijenti imaju tešku astmu i njihovo lečenje zahteva poseban pristup i terapijski protokol. 

Faktori rizika za razvoj astme mogu biti vezani za domaćina (pacijenta) ili okruženje: genetska predispozicija (atopija, pozitivna porodična anamneza), postojeće alergije, pol i dob u kome je bolest nastala (kod dece češče kod dečaka, kod odraslih češće kod žene), izloženost zagađenju vazduha, pušenje, alergeni, česte virusne infekcije, gojaznost i stress 06. Dijagnoza astme se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i testova plućne funkcije, od kojih je spirometrija zlatni standard. U Srbiji postoje dobri terapijski protokoli, ali i izvesni izazovi: dostupnost terapije, svest i edukacija, postojanje komorbiditeta, o kojima se često ne misli dovoljno. 

4. Upala pluća

Upala pluća (pneumonija) predstavlja zapaljenje plućnog tkiva (parenhima) koje može biti izazvano bakterijom, virusom ili ređe gljivicom. Kao posledica zapaljenskog procesa u plućnom tkivu se nakuplja tečnost/gnoj, te se javljaju simptomi: kašalj (suvi i/ili produktivni), visoka temperatura,  groznica, jeza, oštar bol u grudima koji se pojačava pri dubokom udahu ili kašlju, otežano disanje (kratkoća daha), umor, opšta slabost i malaksalost. Bolest se može javiti u jednom ili oba plućna krila, a simptomi i ozbiljnost variraju od blagih do po život opasnih stanja. Streptococcus pneumoniae je jedan od vodećih uzročnika stečene bakterijske pneumonije u zajednici. Ove infekcije su posebno opasne i predstavlaju rizik za pedijatrijsku populaciju, stanovništvo starije životne dobi i osobe s hroničnim bolestima. Infekcija se lako prenosi kapljičnim putem (kijanje, kašalj), a najveći rezervoar su zdravi nosioci, najčešće deca. 

Uvođenjem konjugovane antipneumokokne vakcine u redovni kalendar vakcinacije u našoj zemlji smanjena je incidence teških oblika bolesti. Obavezno je savetovati hronične bolesnike i pacijente starije životne dobi da se vakcinišu. Incidenca vakcinacije u našoj zemlji ovom vakcinom i dalje je na nezadovoljajućem nivou u populaciji odraslog stanovništva. Lečenje podrazumeva primenu antibiotske terapije, mirovanje, lekove za sniženje temperature i suportivnu terapiju. 

Virusima izazvane pneumonije se razlikuju od klasičnih bakterijskih pneumonija. Terapija  u ovom slučaju je simptomatska, osim u specifičnim slućajevima (SARS–CoV2) ili teškim oblicima kod kojih je neophodno lečenje u hospitalnim uslovima 08.

Tuberkuloza

Tuberkuloza je bakterijska infekcija izazvana Mycobacterium tuberculosisom. Najčešće je u plućima, ali se može javiti i u svim ostalim organima i organskim sistemima. Glavni simptomi su kašalj koji dugo traje (duže od tri nedelje), iskašljavanje sukrvice i krvi, noćno znojenje, gubitak u telesnoj težini, gubitak apetita, hronični umor, telesna temperatura 37,5°C. Širi se kapljičnim putem. Poslednjih nekoliko godina beleži se porast broja aktivnih slučajeva bolesti nakon dugog perioda stagnacije 07. Dijagnoza se postavlja dokazivanjem bacila direktnom mikroskopijom ili porastom na zasejanim podlogama iz iskašljanog sadržaja. Dodatni testovi koji se mogu koristiti u djagnostici su krvni testovi, koji mere imunološki odgovor na bacil tuberkuloze (IGRA). Ponekad je neophodno uraditi i PCR testiranje krvi, sputuma, brisa ili urina za detekciju DNK bakterije. Lečenje je tuberkulostaticima u trajanju od minimum šest meseci. 

Zaključak

Plućne bolesti ostaju veliki izazov za zdravstveni sistem Srbije. Karcinom pluća se ističe po izuzetno visokoj incidenciji i smrtnosti, uz glavni faktor rizika – pušenje. Protiv Streptococcus pneumoniae i Mycobacterium tuberculosis  se može efikasno delovati lečenjem, ali podaci pokazuju da su detektovani novi sojevi bakterija i porast incidence, što zahteva kontinuirani nadzor i prilagođavanje zdravstvenih mera. Ključni koraci su jačanje primarne prevencije (posebno borbe protiv pušenja), povećanje obima vakcinacije i unapređenje programa ranog otkrivanja bolesti. 

Reference