Šta treba da znamo o alergijskom rinitisu?

Etiologija

Alergijski rinitis se najkraće definiše kao hronično zapaljenje sluzokože nosa. Nastaje dejstvom jednog ili više alergena. Predstavlja jedan od najčešćih razloga posete pulmologu ili ORL lekaru. Statistika pokazuje da se s njim suočava više od 20% ljudi širom sveta. Obično pogađa mlađe osobe, mada se može javiti i u kasnijem životnom dobu. Iz godine u godinu raste broj registrovanih slučajeva, te se opravdano smatra globalnim zdravstvenim problemom. Na sreću, zahvaljujući savremenom razvoju lekova,bolest se može držati pod kontrolom i ne mora pacijentu smanjiti kvalitet života.

Podela

Alergijski rhinitis može biti intermitentni i perzistentni. Intermitentni ima uglavnom sezonski karakter. To znači da je izazvan alergenima koji se pojavljuju sezonski, u skladu s periodima cvetanja i otpuštanja polena. Najrasprostranjenija je alergija na ambroziju, ali i na polen drveća, trava i korova. Ovaj oblik alergijskog rinitisa traje manje od četiri nedelje, a simptomi se ispoljavaju manje od četiri dana u nedelji.

Kod perzistentnog oblika simptomi se pojavljuju više od četiri dana u nedelji i traju duže od četiri nedelje. Običnosu u pitanju alergeni iz kućnih uslova koji su prisutni tokom cele godine.Najčešće su to prašina, grinje, buđ, duvan, životinjska dlaka, perje.

Druga podela alergijskog rinitisa, po ARIA smernicama (od engl. Allergic Rhinitis and its Impact on Asthma), jeste na blagi i umereni/teški alergijski rinitis. Ova podela se odnosi na intenzitet simptoma koji su vezani za poremećaj spavanja, smetnje u dnevnim aktivnostima u školi ili na radnom mestu, poremećaj emocija i raspoloženja.

Alergijski rinitis nastaje usled poremećaja u funkcionisanju imunosistema. Ako je imunosistem preosetljiv, reagovaće na alergene kao na štetne materije. Da bi se zaštitio, organizam počinje da proizvodi antitela za borbu protiv alergena. Alergijske reakcije se ne javljaju pri prvom kontaktu sa alergenima,ali ih imunosistem „pamti“ kao opasne. Ovaj proces je poznat kao senzibilizacija. U narednom kontaktu ih prepoznaje i počinje borbu protiv njih. Proizvedena antitela podstiču ćelije na oslobađanje brojnih medijatora, uključujući i histamin. Upravo je on zaslužan za pojavu tipičnih simptoma rinitisa.

Uprkos tome što nisu potpuno jasni razlozi zašto dolazi do alergijskog rinitisa, jasno se zna koji su faktori rizika. Odrastanje u kući u kojoj se puši i u kojoj postoji izloženost grinjama i buđi povećava mogućnost za pojavu bolesti. Genetika takođe igra važnu ulogu.

Simptomi alergijskog rinitisa slični su prehladi: to su prvenstveno učestalo kijanje, začepljen nos, curenje vodenog sekreta iz nosa ili spuštanje sekreta u ždrelo, svrab i crvenilo nosa i očiju, peckanje i suzenje očiju, nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Dva ili više navedenih simptoma koji traju duže od jednog sata tokom dana bude sumnju na postojanje alergijskog rinitisa. Očni simptomi se javljaju kod 40–70 odsto bolesnika i izraženiji su kod bolesnika sa sezonskim rinitisom.

Alergijski rinitis je često udružen s drugim bolestima gornjih disajnih puteva, poput upale sinusa, uha ili s nosnom polipozom, ali i s bronhijalnom astmom.

Dijagnostikovanje

Za dijagnostikovanje alergijskog rinitisa neophodna je dobra anamneza, lekar će ispitati da li postoje kijanje, svrab nosa, nepca, ušiju, očiju, seromukozna sekrecija, anosmija, koja predstavlja parcijalni ili potpuni nedostatak čula mirisa, kašalj itd.

Klinički pregled podrazumeva osnovni ORL pregled, prema potrebi će se uraditi endoskopija nosa i gornjeg dela ždrela.

Dalja dijagnostika podrazumeva specifična alergološka ispitivanja, u prvom redu kutano testiranje. Ovo testiranje predstavlja alergološki kožni test (Prick test) koji se koristi za dijagnostikovanje alergija na inhalacione alergene (poput polena, grinja, kućne prašine, životinjske dlake i peruti).Ponekad je potrebno uraditi nazalni provokacioni test NPT, tj. obaviti citološku pretragu iz brisa nosa.Labaratorijske krvne pretrage su deo obavezne dijagnostike u okviru kojih se određuje broj eozinofila. Eozinofili su vrsta belih krvnih zrnaca koja kod alergijskog rinitisa učestvuju u upali nosne sluznice kao odgovor na alergene. Merenje koncentracije antitela (IgE) značajan je pokazatelj bolesti. IgE su protein koje imunosistem proizvodi u preteranoj reakciji na određeni alergen.

Lečenje

Važan segment lečenja je sprovođenje preventivnih mera i pridržavanje terapijskih preporuka. Lekovi se koriste za olakšanje simptoma i bolju kontrolu bolesti, ali se alergijski rhinitis ne može izlečiti. Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje alergena: boravak i  fizičke aktivnosti na otvorenom za vreme velike koncentracije polena u vazduhu, zatim smanjivanje koncentracije grinja u kući, uklanjanje tepiha, tapeciranog nameštaja, teških zavesa, pranje rublja i posteljine na temperaturama iznad 60°C, te redovno prozračivanje prostorija.

Potrebno je smanjiti kontakt nosne sluznice i alergena. Pre izlaska iz zatvorenog prostora može se ušpricati u nos preparat koji poput filtera oblaže sluznicu nosa i onemogućava potpuni kontakt alergena i sluznice. Nakon boravka u okolini u kojoj je postojala izloženost alergenima poželjno je po povratku kući odmah skinuti odeću, istuširati se i oprati kosu kako bi se smanjila koncentracij alergena u životnom okruženju. Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili slanom vodom poboljšava uklanjanje nepoželjnih čestica iz nosa, smanjuje otok nosne sluznice i količinu upalnih medijatora.

Danas je moguće promeniti alergijski status organizma pomoću specifične alergenske imunoterapije koja se fokusira na uzrok alergijske reakcije, a ne samo na ublažavanje simptoma. Ova metoda lečenja podrazumeva redovnu primenu alergena na koje je osoba preosetljiva. Na taj način se postepeno povećava prag tolerancije na supstance, koje se daju na dva načina: ili putem injekcija, ili tabletama/kapima koje se stavljaju ispod jezika. Rezultat imunoterapije je poboljšanje kvaliteta života i smanjenje ili potpuno povlačenje alergijskih tegoba.

Medikamentoznolečenje

Najviši stepen preporuke postoji za primenu medikamenata u vidu tableta, kapi i sprejeva. U terapiji se mogu koristiti oralni antihistaminici, intranazalni antihistaminici, intranazalni kortikosteroidi i njihove kombinacije. U zavisnosti od toga koji simptomi dominiraju, bira se odgovarajući lek.

Alergijsk irinitis je, nažalost, hronična bolest, ali zahvaljujući savremenom razvoju lekova ne mora smanjiti kvalitet života. Kako bi živeli punim plućima, treba biti upoznat s karakteristikama bolesti i načinom primene lekova i merama kontrole okoline.

Literatura: 

1. Van Cauwenberge P., Van Hoecke H. Management of allergic rhinitis. B-ENT2005;(Suppl 1):45-64.
2. Bousquet J., Khaltaev N., Cruz A. A., et al. Allergic Rhinitis and its Impact on Asthma(ARIA) 2008 Update (in colaboration with the World Health Organization, GA(2)LENandAllerGen). Allergy 2008;63(Suppl86):155-60.
3. Pawankar R., Baena-Cagnani C. E., Bousquet J., et al. State of World Allergy Report 2008: Allergy and chronic respiratory diseases. WAO J 2008;Suppl S4:7-17.
4. Min Y. G. The pathophysiology, diagnosis and treatment of allergic rhinitis. Allergy Asthma Immunol Res 2010;2:65-76.
5. Perić A., Vojvodić D., Vukomanović-Đurđević B. Influence of allergy on clinical, immunological and histological characteristics of nasal polyposis. B-ENT 2012;8:25-32.
6. Allergic Rhinitis and Its Impact on Asthma (ARIA)-EAACI Guidelines—2024–2025 Revision: Part I—Guidelines on Intranasal Treatments
7. Allergic rhinitis, Jean Bousquet, Josep M. Anto, Claus Bachert, Ilaria Baiardini, Sinthia Bosnic-Anticevich, G. Walter Canonica, Erik Melén, Oscar Palomares, Glenis K. Scadding, Alkis Togias& Sanna Toppila-Salmi ,Nature Reviews Disease Primers volume 6, Article number: 95 (2020)
8. M. Savoure, J. Bousquet, J. J. K. Jaakkola, M. S. Jaakkola, B. Jacquemin, and R. Nadif, “Worldwide Prevalence of Rhinitis in Adults: A Review of Definitions and Temporal Evolution,” Clinical and Translational Allergy 12, no. 3 (2022): e12130, https://doi.org/10.1002/clt2.12130.