Šta je predijabetes?

Predijabetes je metaboličko stanje u kojem je nivo šećera viši od normalnog, ali nedovoljno visok da bude označen kao dijabetes – između šest i sedam mmol/l.

Vrednost šećera u krvi obično varira od 3,85 mmol/l do 7 mmol/l. Organizam ima svoj kontrolni sistem kojim održava nivo šećera u krvi u strogo kontrolisanim granicama. Hormoni gušterače su zaduženi za to. Insulin snižava povišen nivo šećera u krvi tako što se vezuje za ćelijsku membranu (princip „ključ u bravu“) i omogućava ulazak šećera kroz membranu u ćelije. U fazi predijabetesa osoba može biti i do 10 godina a da to ne zna, jer uobičajenim merenjem šećera na tašte rezultat iz krvi može biti dobar, a tek dva sata nakon obroka da postane povišen, što ostaje neotkriveno. Svetska zdrastvena organizacija preporučuje da treba meriti glikozilirani hemoglobin (HbA1c), koji pokazuje prosek šećera u krvi poslednja tri meseca. HbA1C daje pouzdanije informacije o regulaciji glikemije nego pojedinačno merenje nivoa glukoze u krvi. Vrednosti HbA1C od 6 do 6,4% ukazuju na predijabetes. 

Uzrok

Nastanak predijabetesa zavisi od različitih faktora:

• Ishrana zasnovana na rafinisanim ugljenim hidratima sa dosta prostih šećera. To su namirnice s visokim glikemijskim indeksom koje izazivaju nagli skok šećera u krvi ...
  
  
• Nasledni faktor, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, pušenje...
  
  
• Povišena telesna težina, BMI (indeks telesne mase) iznad 25. Osobe s viškom masnih naslaga u predelu struka
  
  
• Godine starosti – rizik za nastanak predijabetesa raste nakon 40. godine
  
  
• PCOS (sindrom policističnih jajnika), kao i žene koje su u toku trudnoće imale problem povišene vrednosti šećera u krvi (gestacioni dijabetes)
  
  
• Stanja u kojima postoji nedostatak insulina ili insulinska rezistencija

Simptomi i komplikacije

Simptomi ili tihi znaci predijabetesa su skriveni i osoba može da ih oseti kao blagi umor, najčešće posle obroka ili tokom celog dana. Telo je slabo ako šećer ostane u krvi i ne ide u ćelije, gde se transformiše u energiju. Pojačana potreba za mokrenjem i povećan apetit, nagomilavanje kilograma, suva i zadebljala koža, ubrzan gubitak kose, nakupljanje mokraćne kiseline u telu… Ovi simtomi su obično suptilni i neprimetni.

Komplikacije mogu nastati posle dugog perioda neprepoznatih simptoma usled promena na nervima i malim krvnim sudovima(mikrovaskularne komplikacije). To su promene u vidu ateroskleroze malih krvnih sudova, oka, bubrega, srca, mozga... Progresija ateroskleroze dovodi i do makrovaskularnih komplikacija i konačno do začepljenja arterija s teškim komplikacijama kao što su srčani udar, moždani udar i periferne vaskularne promene. 

Prevencija

Godišnji sistematski pregled s kontrolom krvi je dovoljan da se na vreme prepozna predijabetes. Kada se posumnja na problem, lekar preporučuje dalje dijagnostičke procedure (test opterećenja glukozom). Osobe sa predijabetesom imaju tendenciju da razviju dijabetes tipa 2 (koji je doživotna hronična bolest) u periodu od 10 godina.

Lečenje

Promena životnog stila je adekvatna mera za početak lečenja – pravilna ishrana, fizička aktivnost i lekovi (ukoliko lekar proceni da je potrebno). 

Ugljene hidrate treba unositi preko integralnih žitarica, a redukovati unos prostih šećera. Žitarice su bogate vlaknima koja usporavaju oslobađanje glukoze u krv, pa tako omogućavaju bolji balans nivoa šećera. Korisne namirnice su i sveže voće, povrće i mahunarke, kao i meso bez masnoća (piletina, ćuretina, riba..) Riba se priprema bez dodatka masnoća najmanje dva puta nedeljno.

Ne preskacite obroke – Optimalno je pet obroka na dan.
Dovoljno spavajte i kontrolišite stres, jer kada smo nervozni, organizam proizvodi hormone koji ubrzavaju rad srca i podižu nivo šećera u krvi.

Preporuka je svakodnevno od 30 do 60 min. umerene fizičke aktivnosti (sport, šetnja, plivanje, rad u bašti, ples…)

Postoje lekovi koji spuštaju nivo šecera u krvi, kao što je metformin ili lekovi iz grupe statina.

Dr Tanja Nikitović , DZ Palilula

Zaključak

Čak i male promene načina života mogu imati značajne pozitivne efekte na zdravstveno stanje. Na primer, osoba koja ima predijabetes, ako samo koriguje ishranu, smanji prekomernu telesnu težinu ili pojača fizičku aktivnost, znatno redukuje rizik od napredovanja bolesti i nastanka komplikacija.