Namirnice koje pozitivno utiču na krvni pritisak
Dr Branka Grulović, DZ Zvezdara
Pravilna ishrana hipertoničara podrazumeva uravnoteženu ishranu i kombinaciju namirnica koje će zadovoljiti dnevne potrebe organizma za energijom, gradivnim materijama, vitaminima i mineralima. Dnevni unos hrane treba rasporediti u tri glavna obroka i dva međuobroka.
Izuzetno je važan i način pripreme hrane, tj.poželjno je jesti hranu koja se kraće kuva ili peče, a što manje prženu ili pohovanu.
Namirnice koje se preporučuju u ishrani su: obrano mleko (do 1,5% mlečne masti), jogurt, belo ćureće i pileće meso, riba, jaja, maslinovo ulje i druga hladno ceđena ulja, sve vrste svežeg ili kratko termički obrađenog povrća, voće, integralni ili ražani hleb, integralni pirinač, začinsko bilje (origano, crni biber, bosiljak – začini koji umesto soli daju hrani aromu i tako povoljno utiču na krvni pritisak). Od napitaka, preporučuju se biljni čajevi i prirodni sokovi bez dodatka šećera i vode. Kao odlična zamena za razne gotove grickalice mogu poslužiti bademi, lešnici, orasi (izvor omega-3 masnih kiselina) ili koren celera. Redovan unos voća i povrća ima povoljan učinak na sniženje krvnog pritiska, poboljšanje lipidnog statusa, smanjenje insulinske rezistencije, očuvanje zidova krvnih sudova i kontrolu telesne težine.
Namirnice koje treba izbegavati su: punomasno mleko, kajmak, punomasni sirevi, iznutrice, masno crveno meso, prerađevine od mesa, mast, margarin, majonez, slano konzervirano povrće, pržena hrana, zaprške, dodaci za intenziviranje ukusa tokom pripreme hrane, beli hleb, zaslađena i gazirana pića, slatkiši sa koncentrovanim dodacima šećera itd.
Posebnu pažnju treba obratiti na kontrolisan unos natrijuma. Smatra se da se oko 75% natrijuma u organizam unese putem prerađene i „brze“ hrane koju nam donosi savremeni način života, zastupljen posebno kod mlađe populacije. Utvrđeno je da se savremenim uobičajenim načinom ishrane u organizam unese dnevno oko devet grama soli koju čini 3,6 g natrijuma i 5,4 g hlorida. Populacija koja dnevno unosi manje od 4,5 g soli ima znatno niže vrednosti krvnog pritiska. Pored toga, istraživanja su pokazala da se process ateroskleroze kontinuirano odvija tokom života, tako da već u ranoj mladosti treba voditi računa o pravilnoj ishrani kako bi se prevenirale promene na krvnim sudovima u kasnijim godinama.
Za kontrolu hipertenzije značajan je i unos kalijuma. Preporučena dnevna doza iznosi 4,7 g, osim u slučajevima kada se zbog terapije medikamentima unos kalijuma mora kontrolisati.
Namirnice bogate kalijumom su: pasulj, paradajz, kakao, suva smokva, suvo grožđe, spanać, krompir, kajsija, banana, zeleno povrće, šargarepa...
Pored ishrane, za dobru regulaciju krvnog pritiska i opštezdravlje je vrlo bitna redovna, individualno prilagođena fizička aktivnost.
Literatura:
1.http://www.hipertenzija.ba/ishrana_pacijenata.html
2.Gan Z,Tong X, Li L I sar.Consumption of fruit and vegetable and risk of coronary heart disease:a meta-analysis of prospective cohort studies.Int J Cardiol 2015;183:129--37
3.McCall DO,McGartland CP,McKinley MC I sar.Dietary intake of fruits and vegetables improves microvascular function in hypertensive subjects in dose-dependent manner.Circulation 2009;119;2153-60
4.Dauchet L, Amouyel P,Dallongeville J.Fruit and vegetable consumption and risk of stroke:a meta-analysis of cohort studies.Neurology 2005;65:1193-7