Demencija i fizička aktivnost
Demencija je bolest koja znatno menja život kako pacijenta tako i ljudi iz njegovog okruženja (negovatelji, porodica, društvena zajednica i sl.). S obzirom na porast broja obolelih iz godine u godinu, veliko je interesovanje i stručnjaka i javnosti kakve su mogućnosti prevencije nastanka demencije i koje to strategije mogu povoljno uticati na tok i progresiju bolesti.
Od svih promena u životnom stilu koje su proučavane, redovna fizička aktivnost je jedna od bitnih stvari koje možemo učiniti da bismo smanjili rizik od demencije.
Postoje dokazi da redovna fizička aktivnost u srednjem životnom dobu ima pozitivan efekat na smanjenje rizika za nastanka demencije (vežbanje u trajanju od 20 do 30 minuta 3–5 puta nedeljno). Neka istraživanja ukazuju da samo tri sata umerene fizičke aktivnosti tokom nedelje smanjuje stvaranje demencije za 30 odsto, a kod onih osoba koji su se najviše fizički trošili, odnosno koji su trošili najviše energije, rizik od demencije je bio čak 90 odsto niži nego kod onih koji su bili najmanje fizički aktivni. Bolji efekti se postižu kada nešto dobrovoljno radimo nego kada se radi nešto na silu.
Fizička aktivnost poboljšava cirkulaciju i metabolizam, bolji je dotok kiseonika, a verovatno i direktno utiče na neurone, stvarajući faktore koji štite mozak od propadanja.
Inače, pod fizičkom aktivnošću ili vežbanjem ne podrazumevaju se samo neke od sportskih aktivnosti, vožnja biciklom ili trčanje, već to mogu biti i dnevne aktivnosti kao što su brzo hodanje, čišćenje, kuvanje, zanatski radovi, baštovanstvo i druge aktivnosti. Tako je jedna studija pokazala da se rizik od Alchajmerove bolesti može smanjiti svakodnevnim fizičkim zadacima kao što su kuvanje i pranje.
Pored fizičke aktivnosti, istraživanja su pokazala da značajne efekte u prevenciji demencije ima i takozvani kognitivi trening, što podrazumeva čitanje knjiga, kreativno pisanje, rešavanje ukrštenica, igranje karata i drugih društvenih igara, sviranje instrumenta i slično.
Značajno je naglasiti da najpovoljnije efekte daje kombinovanje kognitivnog treninga i fizičke aktivnosti, što bi podrazumevalo npr. učenje novih plesova, novih kola, igara i slično, a što su dokazala i skorašnja istraživanja.
Takođe, i kod osoba koje su već obolele od demencije vežbanje je korisno za fizičko i mentalno zdravlje i može poboljšati kvalitet života pacijenata u svim fazama bolesti. Fizička aktivnost, kao što su šetanje, plivanje, ples, kućni radovi, kao i sport i vežbe sa specifičnim ciljem poboljšanja kondicije, mogu povoljno uticati na tok bolesti i nastanak poremećaja emocija i ponašanja (agitacija, depresija, apatija, poremećaj spavanja i drugo). Fizička aktivnost stvara velike mogućnosti za druženje sa drugima i može pomoći u poboljšanju i održavanju nezavisnosti osobe. Ovo je korisno i za ljude sa demencijom i za njegovatelje.
Bitno je istaći da treba vežbati samo onoliko koliko to dopušta trenutno fizičko stanje jer i preterano vežbanje može biti loše za zdravlje.
Dakle, neophodno je stalno imati na umu da aktivan stil života utiče na poboljšanje psihofizičkog zdravlja i ima povoljne efekte kako u prevenciji demencije tako i na kvalitet života već obolelih.