Normalno starenje ili Alchajmerova bolest?
Starost nije bolest, nego prirodni, fiziološki i ireverzibilni proces. Svako od nas stari različitim tokom i brzinom. Na proces starenja utiču stil života, fizičko i psihičko stanje i genetika. S rastom životne dobi događaju se brojne promene organa i organskih sistema. Te promene dovode do progresivnog slabljenja organizma i smanjenja psihofizičke sposobnosti.
Starenje smanjuje sposobnost mozga u rasuđivanju, učenju i pamćenju. Uporedo sa starenjem pojedinca, proces obrade informacija biva sporiji, uz postepen nastup blaže redukcije spoznajnih (kognitivnih) funkcija koja ne ometa osobu starije životne dobi u svakodnevnim aktivnostima. Ove promene sastavni su deo normalnog procesa starenja te se ne smatraju simptomima, tj.znacima demencije.
Mnogi naučnici smatraju da proces starenja započinje već od začeća i traje do smrti. Drugi pak smatraju da se maksimalan razvoj mozga postiže u tridesetim godinama života, kada počinje i postepeno slabljenje njegovih funkcija.
Prirodno starenje sa sobom donosi smanjenu sposobnost pamćenja, smanjenje brzine izvršavanja obaveza, kognitivno urušavanje koje se manifestuje usporavanjem brzine obrade spoljnih stimulusa, pogoršavanje sposobnosti prostorne orijentacije, verbalnog pamćenja, računanja i induktivnog zaključivanja. Svi ovi znaci predstavljaju normalno fiziološko starenje.
Demencija predstavlja stečeni gubitak intelektualnih kapaciteta, koji znatno ometa profesionalne i svakodnevne aktivnosti. Demencija podrazumeva poremećaje pamćenja, pažnje, ponašanja, emocija i izvršnih funkcija. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije. Bolest zahvata delove mozga koji kontrolišu pamćenje, govor, rasuđivanje, mišljenje i ostale kognitivne funkcije. Procenjuje se da se kod 6–10% populacije posle 65. godine razvija demencija.
Poremećaji pamćenja koji se razvijaju sa starenjem i poremećaji pamćenja kod Alchajmerove bolesti se razlikuju. Normalno starenje je praćeno smanjenom sposobnošću učenja novog materijala i sporijim procesom mišljenja, što je posledica normalnog starenja. Uz to, prisutan je sindrom benigne staračke zaboravnosti koji ne pokazuje progresivno deteriorizirajući tok. Stariji ljudi mogu da imaju smanjen kapacitet pamćenja, potrebno im je više ponavljanja da bi naučili nove informacije, mogu da zaborave fragmente događaja ili da imaju neke propuste u sećanju, ali pamte događaje, a posebno im pomaže potpomognuto prisećanje i rekognicija.
Bolesnici s Alchajmerovom bolešću ne sećaju se samog događaja i bilo kakvo prisećanj nije od velike pomoći. Za razliku od dementne osobe, kognitivno zdrava starija osoba je potpuno nezavisna. Ona samostalno obavlja svoje uobičajene dnevne aktivnosti kao što su kupovina, plaćanje računa, oblačenje ili održavanje lične higijene.
Iako se i kod kognitivno zdrave osobe javljaju poteškoće u pronalaženju i prisećanju prave reči tokom razgovora, njen rečnik je bogat i sadržajem. Kognitivno zdrava stara osoba obično je sposobna da prati pisana ili govorna uputstva, kao i da koristi beleške kao podsetnik, dok osoba obolela od Alchajmerove bolesti postepeno postaje nesposobna za sve to.
Za postavljanje dijagnoze Alchajmerove bolesti simptomi moraju biti prisutni bar šest meseci, a kognitivno i bihejvioralno oštećenje uključuje minimum dva od sledećih domena:
A) oštećena sposobnost sticanja i upamćivanja novih informacija
B) oštećenje egzekutivnih funkcija: rasuđivanje, rezonovanje, rukovanje kompleksnim zadacima
C) oštećene vizuospacijalne sposobnosti: nesposobnost prepoznavanja lica i nemogućnost pronalaženja objekata
D) oštećene jezičke funkcije: govor, čitanje, pisanje
E) promene ličnosti i ponašanja: agitacija, oštećena motivacija, psovanje, vikanje, gubitak empatije i dr.
Smatrase da oko 40% osoba starijih od 65 godina ima određeni stepen smetnji pamćenja i znatno kognitivno urušavanje. Gotovo polovina svih 85-godišnjaka je klinički dementna.
Od posebne je važnosti pravovremeno prepoznavanje i razlikovanje simptoma prirodnog starenja od simptoma demencije. Lekari iz primarne zdravstvene zaštite treba da bolesnike koji se žale na smetnje pamćenja upute u specijalizovane centre za poremećaje pamćenja i demencije, gde će se sprovesti ispitivanja pamćenja sa ciljem rane identifikacije demencije.
Kombinacija mediteranske ishrane i redovne fizičke aktivnosti, u poređenju s minimalnom fizičkom aktivnošću ili njenim nedostatkom, udružena je sa znatnim smanjenjem rizika za razvoj Alchajmerove bolesti. Mentalno visokozahtevni angažman, aktivnosti u slobodno vreme kao što su čitanje, bavljenje muzikom, ples, igranje društvenih igara, povezani su takođe sa smanjenim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti.