Bol u starijem životnom dobu
Populacija osoba starijih od 65 godina u svetu stalno raste. Smatra se da će se do 2050. broj osoba starijih od 65 udvostručiti, a broj osoba starijih od 80 godina utrostručiti. Slična situacija je i u našoj zemlji, s tim što su domaći demografski parametri još alarmantniji. Ovakvo pomeranje starosne distribucije u svetu i kod nas postavlja pred sistem zdravstvene i socijalne zaštite nove zahteve, među kojima lečenje hroničnog bola ima izuzetno značajno mesto.
Bol se češće javlja kod osoba starijeg životnog doba, jer su hronična oboljenja i povrede koje izazivaju bol daleko učestaliji u ovoj populaciji (kardiovaskularne bolesti, osteoartritis, miofascijalni sindrom, maligna oboljenja, neurološka oboljenja...). Međutim, posebno je važno naglasiti da se i bolest i povreda i bol mogu lečiti podjednako uspešno i kod mlađih i kod starijih osoba. Nije tačno da su starije osobe manje osetljive na bol od mlađih i da njihov organizam ne može da podnosi jače lekove protiv bolova. Netačno je da starije osobe lakše postaju zavisne od lekova, kao što nije tačno da lekovi protiv bolova štetno utiču na njihovo mentalno i fizičko funkcionisanje.Tačno je da kod osoba starijeg životnog doba, tokom normalnog procesa starenja organizma, nastupa postepeno opadanje sposobnosti adaptacije i smanjenje funkcije svih sistema organa, prvenstveno centralnog nervnog sistema, jetre i bubrega, što obavezno treba uzeti u obzir prilikom planiranja dijagnostike i lečenja hroničnog bola.
Zanimljivo je, a to su potvrdila brojna istraživanja, da mnoge starije osobe i same smatraju da je bol prirodan, sastavni deo procesa starenja i zbog toga se ne javljaju lekaru, iako danas postoje brojne terapijske mogućnosti kojima se bol može ublažiti ili u potpunosti ukloniti.
Šta je hronični bol? Hronični bol je vrsta bola koji traje duže od tri meseca. U većini slučajeva, to znači da bol nastavlja da traje i nakon izlečenja povrede ili oboljenja koje ga je prvobitno prouzrokovalo.
Koji su uzroci hroničnog bola? Uzrok hroničnog bola nije uvek jasan. Hronični bol je ponekad posledica postojećeg medicinskog problema, kao što je osteoartritis ili dijabetesna polineuropatija (vrsta oštećenja nerava izazana dijabetesom), ali lekari ne mogu uvek da utvrde precizan uzrok hroničnog bola. U nekim slučajevima, osobe koje pate od hroničnog bola, treba da prihvate činjenicu da njihov bol verovatno nikada neće biti objašnjen. To ne znači da treba da prihvate i sam bol, nego da zajedno sa svojim lekarom timski rade na lečenju hroničnog bola, čak i ako njegov uzrok nije poznat.
Koji su simptomi hroničnog bola? Glavni simptom hroničnog bola je, naravno – bol, ali on može imati različite vidove. Neke osobe osećaju probadajuće bolove duboko unutar mišića ili kostiju. Neke osobe osećaju površinski žareći bol, utrnulost ili pulsirajući bol. Hronični bol može dovesti do poteškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su kupanje ili oblačenje, što kod osobe koja trpi hronični bol može izazvati anksioznost, probleme sa spavanjem i depresiju.
Da li su potrebna snimanja i laboratorijske analize? Kada se pojavi hronični bol, vaš lekar može tražiti da se izvrše određene analize i testovi kako bi ustanovio uzrok bola.
To mogu biti:
• analize krvi kojima se proverava postojanje infekcije ili znakova zapaljenskog procesa
• rendgenska snimanja kojima se proverava da li postoje prelomi kostiju, oštećenja zglobova ili drugi procesi koji mogu prouzrokovati bol
• snimanja kojima se proverava da li nervi funkcionišu normalno
Kada se ovi pregledi obave, vaš lekar verovatno neće tražiti dalju dijagnostiku zbog toga što snimanja i laboratorijske analize ne mogu uvek da ustanove uzrok bola. Naučnici smatraju da kod nekih osoba signali bola koji dolaze do mozga ne funkcionišu normalno, nego nastavljaju da pristižu u mozak čak i kada je prvobitni uzrok bola prestao da postoji.
Kako se leči hronični bol? Lečenje hroničnog bola obuhvata medicinske mere i različite aktivnosti. Ne postoji metoda koja deluje kod svih. Vaš lekar će vam pomoći da pronađete najbolju kombinaciju tretmana.
Postoji li nešto što sami možete da učinite kako biste se osećali bolje? Da, postoji.
Možete pokušati sa sledećim postupcima:
• primenjujte tople ili hladne obloge na bolno mesto uz prethodnu konsultaciju s lekarom
• praktikujte relaksaciju, naučite tehnike relaksacije
• budite aktivni koliko god je to moguće: hodanje, plivanje, vožnja bicikla...
• ukoliko dugo niste bili fizički aktivni, počinjite postepeno
• ukoliko se osećate depresivno, obavezno se obratite svom lekaru – lečenje depresije može u znatnoj meri olakšati lečenje hroničnog bola
Većini osoba koje imaju hronični bol potreban je timski rad u lečenju. Terapijski medicinski tim obično čine lekari opšte medicine ili specijalistiza terapiju bola, fizioterapeuti i psihoterapeuti, koji zajednički kreiraju individualni terapijski program za svakog pacijenta. U cilju pronalaženja najboljeg tretmana za sebe, preporučujem vam da budete otvoreni za nove terapijske postupke i kombinacije. Ponekad je neophodno da se ispita više različitih terapijskih opcija pre nego što bude pronađana ona koja je za vas najbolja. Posebno je važno postaviti realne terapijske ciljeve. Čak i kada se bol ne može potpuno ukloniti, ponekad je dovoljno da se postigne kontrola bola, koja će vam omogućiti da obavljate sve potrebne aktivnosti bez značajnog ograničenja. Ponekad lekari u terapiji hroničnog bola koriste lekove koji se koriste i za lečenje nekih drugih oboljenja (depresija, epilepsija), jer ovi lekovi utiču i na pojačanu nervnu provodljivost. Prihvatite ove terapijske mogućnosti, čak i ako vam se čini da to možda nisu lekovi za vas. Nikakve predrasude vezane za hronični bol i njegovo lečenje ne treba da vas obeshrabre i spreče da dobijete potpun i sveobuhvatan tretman. Pravilno lečenje hroničnog bola u saradnji sa profesionalnim medicinskim timom je izuzetno važno, jer vam može doneti brojne prednosti u svakodnevnom životu – podizanje opšteg nivoa energije organizma, bolji san i apetit, veći nivo aktivnosti i nezavisnosti, bolje odnose s drugima, kao i bolju koncentraciju, raspoloženje i samopoštovanje.