Kako prepoznati povišen krvni pritisak i kada je potrebno javiti se lekaru

Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) najrasprostranjenija je nezarazna bolest čovečanstva. Svetska liga za hipertenziju navodi da je arterijska hipertenzija glavni problem za zdravlje ljudi, bilo da je reč o razvijenim ili nerazvijenim zemljama, i da zahvata od 30 do 50% stanovništva. Postoje podaci da je u pojedinim delovima sveta broj obolelih i preko 50%. Kada je reč o našoj zemlji, poslednji podaci govore da je broj obolelih sigurno preko 40%. Medicinsku stručnu definiciju povišenog krvnog pritiska nije lako dati. Ono što je sigurno jeste da dolazi do narušavanja niza fizioloških mehanizama, pre svega vezanih za rad bubrega, hormona, kao i uplitanje jona natrijuma (višak soli).

Česta su pitanja pacijenata da li je povišen krvni pritisak nasledna bolest. Danas se s pravom može reći da je povišen pritisak nasledna bolest i za to postoje ozbiljni dokazi: mali bubrezi na rođenju, povezani sa niskom telesnom težinom, urođena ili tokom života stečena nesposobnost bubega da izlučuju višak soli. Pacijenti koji imaju povišen pritisak, sporije putem bubrega izlučuju so, za razliku od pacijenata koji nemaju povišen krvni pritisak. Različita osetljivost (senzitivnost) bubrega na količinu soli – so senzitivna hipertenzija. Stanovnici Afrike, koji nemaju povišen krvni pritisak, kada se presele u zapadne zemlje, gde se u namirnicama redovno nalazi uobičajena količina soli, skoro svi dobiju povišen krvni pritisak; oni su so senzitivni i reaguju čak I na uobičajenu količinu soli. Na kraju, najbitnija stvar u priči o urođenom – naslednom povišenom krvnom pritisku jeste genetski kod na određenom hromozomu za stvaranje hormona koji podiže krvni pritisak. Tako postoje familije koje imaju višak ovog hormona i sigurno za života imaju povišen krvni pritisak, a porodice koje ovaj hormon imaju u manjku čitav život imaju nizak krvni pritisak. Koliko je ovaj hormon bitan, govori činjenica da je lečenje povišenog krvnog pritiska u najvećem procentu zasnovano na blokadi efekta ovog hormona.

Drugo često pitanje pacijenata je koja je to numerička vrednost pritiska da bismo postavili dijagnozu povišenog krvnog pritiska, koliki je rizik za ozbiljne komplikacije, kako treba lečiti ovo nastalo stanje i kada je potrebno da se javimo lekaru. Da bi lekar dao ispravan odgovor, mora uzeti u obzir, pored numeričke vrednosti krvnog pritiska, i zdravstveno stanje u celini: da li pacijent ima povišen secer u krvi, da li boluje od bubrežne slabosti, ima li povišenu ureju i kreatinin, povišene masnoće u krvi, da li je pušač, ima li povišen krvni pritisak neko u porodici, pre svega majka i otac, da li je gojazan, ima li fizičku aktivnost i koliko jede slanu hranu, konzumira li alkohol… Ako je u pitanju osoba ženskog pola, ima li redovno ciklus ili neki drugi hormonski poremećaj, zatim da li je pacijent imao šlog, srčani udar ili neko drugo kliničko oboljenje vezano za povisen krvni pritisak. Tek na osnovu svih ovih podataka i merenja krvnog pritiska možemo odrediti stepen hipertenzije i rizik od povišenog krvnog pritiska na dalje zdravlje pacijenta, kao i način lečenja povišenog krvnog pritiska. Optimalna vredost krvnog pritiska je 120/80 mmHg, normalan je do 130/85 mmHg, visoko normalan do 140/90 mmHg, hipertenzija I stepena do 160/100 mmHg, hipertenzija II stepena do 180/100 mmHg, hipertenzija III stepena preko 180/110 mmHg. Primera radi, pacijent koji je imao srčani udar, dijabetičar, pušač, ima krvni pritisak 140/90 mmHg u vrlo je visokom kardiovaskularnom riziku, tj.

ima vrlo velike šanse da ima novi srčani udar ili šlog bez obzira na to što mu je pritisak do 140/90 mmHg. Pacijent koji nema nijednu pridodatu bolest i ima samo povišen krvni pritisak do 160/100 mmHg bez rizika je za kardiovaskularni događaj. Jasno se vidi da je pacijent koji nema druge bolesti sa pritiskom do 160/100 mmHg bez rizika za kardiovaskularni događaj u budućnosti, a pacijent koji ima druge bolesti: šećernu, bubrežnu bolest, masnoće, pušač je, preležao je srčani udar i sa pritiskom do140/90 mmHg ima vrlo visok rizik za kardiovaskularni događaj u budućnosti. Što se tiče lečenja pacijenata sa povišenim pritiskom, najbitniji nam je kriterijum kakav je kardiovakularni rizik (bez rizika, nizak rizik, umeren rizik, visok rizik i vrlo visok rizik) i, naravno, numerička vrednost pritiska. Tako ćemo pojedinim pacijentima sa pritiskom I stepena do 160/100 mmHg i bez kardiovaskularnog rizika savetovati samo higijensko-dijetetski režim, smanjenje telesne tezine, izbegavanje slane hrane i alkohola i fizičku aktivnost (najmanje 30 minuta dnevno). Takvog pacijenta ćemo naredna tri meseca ostaviti bez medikamentozne terapije i uraditi kontrolu. Pacijent koji je imao srčani udar, dijabetičar je, pušač, ima oštećene bubrege i ima pritisak 140/90 mmHg i vrlo visok kardiovaskularni rizik će, pored higijensko-dijetetskog režima, dobiti i punu medikamentoznu terapiju kako bi njegov pritisak bio idealan (ispod 120/80 mmHg).

Iz svega gorenavedenog jasno je da pacijenti koji imaju povišeni pritisak, kao i druga oboljenja, treba da se jave svom izabranom lekaru kako bi se napravila strategija praćenja i lečenja. Pacijenti koji imaju povišeni krvni pritisak sa vrlo visokim kardiovaskularnim rizikom neophodno je da kontrolišu pritisak i u kućnim uslovima vode dnevnik. Koliko često? Čak dva puta na dan sa vrlo visokim rizikom, jednom nedeljno sa visokim rizikom, a sa umerenim rizikom jednom mesecno. Naravno, ovo nije strogo pravilo, pacijent može kontrolisati krvni pritisak i vanredno, kada se oseća loše. Neophodni su i sistematski redovni pregledi krvnog pritiska, osnovne laboratorijske analize, krvna slika, vrednost šećera, ureje, kreatinina, masnoće u krvi. Koliko često? Zavisi od godina starosti, pola, kao i svih drugih gorenavedenih faktora rizika.

Treće, najčešće pitanje pacijenta je kako prepoznati povišen krvni pritisak. Nažalost, simptomi povišenog krvnog pritiska su oskudni. Mali broj pacijenata se žali na glavobolju (pre svega potiljačnu), ukočen vrat, blage vrtoglavice, nesvestice, nestabilnost pri hodu, mučnine. To je ono što čini da je povišen krvni pritisak bolest koja se najteže i najlakše dijagnostikuje. Najčešći odgovor pacijenta kome se dijagnostikuje povišen krvni pritisak je da se on oseca dobro, da ga ništa ne boli i da on to ne bi lečio jer mu je super. Osim ovih oskudnih simptoma na početku bolesti, kada bolest potraje više destina godina, tada pokazuje svoju pravu kliničku sliku. Povišen pritisak ubrzava proces arterioskleroze i oštećuje krvne sudove oka, mozga, aorte, periferne krvne sudove, česti su šlogovi, oštećuje krvne sudove srca i to je glavni faktor rizika za anginu pektoris i infarkt srca (srčani udar). S vremenom povišen krvni pritisak oštećuje i sam srčani mišić, dovodi do srčane slabosti, do ubrzane arterioskleroze aorte (glavnog krvnog suda u organizmu čoveka), do njenog proširenja. Nekontrolisan skok krvnog pritiska vodi do pucanja aorte, često sa smrtnim ishodom.

Zanimljivo je da je povišen krvni pritisak najčešće odgovoran za hronično oštećenje bubrega. Već smo naveli da oboljenje bubrega izaziva povišen krvni pritisak, tako da kada pacijent uđe u ovu fazu bolesti, nastaje začaran krug da bubreg podiže krvni pritisak, a da povišen pritisak oštećuje bubreg. Iz tih razloga je lečenje krvnog pritiska veoma kompleksno i teško i predstavlja stalni izazov za lekara.

ZAKLJUČAK

Povišen krvni pritisak je tihi ubica jer su simptomi koji bi pacijenta doveli lekaru oskudni. Komplikacije na duže vreme su opasne po život ili dovode do teškog invaliditeta i nesposobnosti za rad. Blagovremeno otkrivanje povišenog pritiska mora biti glavna strategija celokupnog zdravstvenog sistema, a najpre izabranog lekara. Redovni sistematski pregledi, opšta edukacija pacijenata (u okviru redovnog obrazovanja ili na drugi način ), stalna promocija zdravog načina zivota u pogledu načina ishrane, smanjenja unosa soli, regulisanje telesne težine, kontrolisan unos alkohola, izbegavanje duvanskog dima, bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću.

U proceni komplikacija i načinu lečenja povišenog krvnog pritiska obavezno imati u vidu i druge bolesti koje je pacijent imao i koje sada ima.

Završna poruka:

Zdravim načinom života, blagovremenim otkrivanjem krvnog pritiska i dobrom strategijom lečenja, uz raznovrsnu dostupnu medikamentoznu terapiju, ovu bolest možemo uspešno kontrolisati i s njom dočekati duboku starost.

Dr Dragan Radić
Internista-kardiolog
OB Paraćin

---

REFERENCE:

1. Arterijska hipertenzija, dvatesetogodišnje praćenje; Stojanov V.; Medicinski fakultet Beograd; 2009.
2. Kardiologija; Miodrag Ostojić, Vladimir Kanjuh, Branko Beleslin; Medicinski fakultet Beograd; 2013.
3. Arterijska hipertenzija; Dragoslav M. Avramović; Medicinski fakultet Beograd; 2006.