Maligne bolesti i gojaznost su dve epidemije savremenog sveta
Broj obolelih od malignih bolesti je u stalnom porastu: 2015. obolelo je oko 15,2 miliona, a umrlo oko 8,9 miliona ljudi na celoj planeti, a očekuje se da će taj broj 2035. iznositi 24 miliona obolelih i oko 14,6 miliona umrlih. Dok su neki uzroci malignih bolesti svima dobro poznati: starenje, pušenje, virusi, zračenje, ishrana, alkohol, istraživanja javnosti pokazuju da velika većina običnih ljudi ne smatra da i gojaznost može biti uzrok maligniteta. Istina je, međutim, da se gojaznost nalazi na drugom mestu, nakon pušenja, od svih uzročnika raka i drugi je preventabilni uzrok malignih bolesti.
Iako možda ne deluje tako, i gojaznost je bolest. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, definiše se kao prekomerno ili nenormalno nakupljanje masnog tkiva u telu u količinama koje mogu da ugroze zdravlje. Najjednostavnije možete proceniti kakvo je vaše stanje uhranjenosti pomoću formule za indeks telesne mase – engl. Body Mass Index (BMI), koji se izračunava tako što se telesna masa izražena u kilogramima podeli sa kvadratom telesne visine izražene u metrima: kg/m2. Ukoliko je vaš BMI iznad 25 do 29,9, imate prekomernu telesnu masu, a ako je vaš BMI preko 30, vi ste gojazni. Kao takvi niste sami, jer je čak 20% stanovnika evropskog kontinenta gojazno, dok 50% ima BMI preko 25. U Srbiji ima oko 17,5% gojaznih ljudi, dok je u Vojvodini čak 58% gojaznih i onih s prekomernom telesnom masom.
Prema poslednjim istraživanjima, gojaznost se dovodi u vezu sa čak trinaest malignih bolesti, a to su: karcinom endometrijuma, karcinom dojke kod postmenopauzalnih žena i karcinom jednjaka, a potom, ali u manjoj meri, karcinom jetre, žučne kese, želuca, pankreasa, bubrega, multipli mijelom, karcinom prostate, debelog creva, jajnika, štitaste žlezde i meningeom. Ovo nikako ne znači da će svaka gojazna osoba oboleti o nekog od ovih maligniteta. Rizik nije visok kao u slučaju pušenja i karcinoma pluća, ali definitivno postoji. Kako gojaznost utiče na nastanak maligne bolesti? Ono što karakteriše gojaznost jeste prisustvo masnog tkiva. Masno tkivo nije samo inertna masa masnih ćelija u našem organizmu koja deponuje višak energije. Ono je pravi endokrini organ. Poslednjih 20-ak godina otkriven je niz hemijskih supstanci koje nastaju baš u masnom tkivu i utiču na nastanak malignih bolesti i svih drugih oboljenja koja se javljaju kao posledica gojaznosti, pre svega dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Dalje, gojaznost je stanje stalne tinjajuće upale, a hronična upala takođe može da dovede do maligne bolesti. Još jedna bitna stavka je da žene koje su u postmenopauzi i koje su gojazne imaju i veću produkciju estrogena u organizmu. Taj estrogen nastaje baš u masnom tkivu pretvaranjem muških polnih hormona u ženske. To je ono što dodatno doprinosi većem riziku od obolevanja od karcinoma endometrijuma i dojke u menopauzi. Ali na osnovu svega što današnja nauka zna, gojaznost nije inicijator tumorskog procesa, već njegov promoter. Nešto dovede do nastanka maligne ćelije, a gojaznost pomogne da ta ćelija preživi i preraste u ozbiljnu bolest.
Čak 57% svih slučajeva karcinoma endometrijuma u SAD posledica su gojaznosti. Ove bolesnice imaju lošije ishode lečenja, a često se njihovo operativno i drugo lečenje komplikuje zbog pridruženih bolesti koje su takođe posledica gojaznosti: dijabetes i kardiovaskularne bolesti. Što se tiče karcinoma dojke, istraživanja kažu da se kod gojaznih žena dijagnoza često postavlja kasnije, tumor u dojci je veći, nekada se već proširio na limfne čvorove u pazuhu ili čak u udaljene organe. Neki podaci nam govore i da su tumori kod gojaznih žena biološki agresivniji u odnosu na žene s normalnom telesnom masom. Slično je i sa drugim malignim bolestima koje smo naveli. Generalno, kod gojaznih osoba je komplikovanija i zahtevnija dijagnostika, učestalije su komplikacije hirurškog lečenja, sporije zarastaju rane, češći je limfedem (otok ruke posle operacije dojke). Zračenje takođe može da bude komplikovano zbog pozicioniranja na aparatima. Što se tiče hemoterapije, studije kažu da gojazne osobe dobijaju manje doze lekova u odnosu na stvarnu potrebu, da više imaju komplikacije hemoterapije i da imaju i lošiji odgovor na terapiju.
Da li redukcija telesne mase može da spreči nastanak malignih bolesti? Istraživanja koja su u toku treba da daju odgovor na ovo i mnoga druga pitanja vezana za kombinaciju malignih bolesti i gojaznosti. Dotad, treba da budemo svesni koji sve to faktori utiču na nastanak bolesti i na koje od njih možemo da utičemo. Zdrav život, fizička aktivnost, normalna telesna masa, umerenost u svemu ono je što nas može donekle zaštititi.
Dr Gorana Matovina Brko, IOV
Reference:
1. Ng M, Fleming T, Robinson M, et al. Global, regional, and national prevalence of overweight and obesity in children and adults during 1980–2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013. Lancet 2014; 384:766–781
2. Arnold M, Leitzmann M, Freisling H, et al. Obesity and cancer: an update of the global impact. Cancer Epidemiol 2016; 41:8–-15
3. Berger N. Obesity linked to increased cancer frequency in young adults. Medscape, 2018.
4. Lauby-Secretan B, Scoccianti C, Loomis D, Grosse Y, Bianchini F, Straif K, et al. Body Fatness and Cancer--Viewpoint of the IARC Working Group. N Engl J Med 2016 Aug 25; 375(8): 794–8
5. Hoyo C, Cook MB, Kamangar F, et al. Body mass index in relation to oesophageal and oesophagogastric junction adenocarcinomas: a pooled analysis from the International BEACON Consortium. Int J Epidemiol 2012; 41:1706–1718