Najčešće zablude o alergijama i istine koje stoje iza njih
Dečje alergije su prolazne
Delimično tačna tvrdnja, s obzirom na to da statistika kaže da deca koja su u periodu između pet i 10 godina bila alergična na polen 12 godina kasnije – 90% njih i dalje pokazuje ove simptome. Opet, nekada se alergija na neke vrste namirnica jednostavno preraste i prevaziđe u kasnijem periodu.
Trebalo bi da pijemo lekove čim se pojave simptomi
Delimično tačna tvrdnja, jer kada se jave uobičajeni simptomi alergijskog rinitisa – kijanje, kašljanje, svrab očiju ili čak astma – lekovi iz grupe antihistaminika obično neće odmah pomoći. Zato je važna redovna kontrola i priprema za sezonu alergija. Najčešće,bi antihistaminike, po savetu alergologa, trebalo uzimati pre pojave alergija uz dodatnu terapiju. Ali šta ako nas je alergija zatekla nespremne? Uglavnom akutni znači alergija se po savetu lekara leče lekovima za otvaranje disajnih puteva.
Kuća zaista mora biti sterilno čista
Svakodnevno čišćenje i usisavanje je neizmerno potrebno jer će smanjiti izloženost alergenima i ukloniti grinje i prašinu, ali ako neka osoba ima predispoziciju da oboli od alergija, to bi moglo da utiče samo na smanjenje simptoma, ne i na potpuno izlečenje.
Onda je rešenje da se preselimo
Koliko god egzotično da zvuči, opcija preseljenja verovatno neće pomoći u izbegavanju alergija. Ko je alergičan na grinje, prašinu i perut, ostaje izložen ovim alergenima gde god da ode, jedino je u oblastima s većom vlagom i vrućinom, alergijska reakcija još izraženija. S druge strane, polen se širi putem vetra i može preći velike razdaljine. Dodatno, u novom drugom okruženju rizikujemo da se pojave nove alergije.
Alergije su rezervisane za decu
Alergijske reakcije se najčešće javljaju u dečjem uzrastu, ali se alergija može ispoljiti prvi put i u odraslom dobu. Ponekad se ispoljavaju sa promenom uslova i mesta života, dolaskom u kontakt s novim alergenima, kao i što se neke alergijske reakcije, za koje smatrate da ste prerasli ponovo ispolje u zrelom dobu.
U zimskom periodu nema alergija
Zima može biti najbolji deo godine za većinu osoba sa alergijama, ali to ne znači da se alergije ne mogu javiti u tom periodu godine. Spoljašnji alergeni, kao što su poleni, predstavljaju manji problem u zimskom periodu jer tada nema polinacije, ali za razliku od njih, unutrašnji alergeni su prisutni, kao što su grinje i plesni. U vreme novogodišnjh praznika izloženi smo potencijalnim alergenima kao što su jelke, venčići i dim od sveća. Urtikarija na hladnoću je relativno retko stanje koje se češće javlja kod mladih odraslih osoba nakon izloženosti kože niskoj temperature, što se na izloženim delovima tela manifestuje crvenilom, svrabom, pojavom urtikarije, a u teškim oblicima može doći i do anafilaktičke reakcije.
Kratkodlaki psi su pogodni za alergične osobe
Pseća dlaka i krzno nisu alergene supstance, ali one mogu na sebi imati druge alergene supstance kao što su prašina i poleni. Ako ste alergični na životinje, pravi uzrok alergije su perut, pljuvačka i urin životinje. Alergeni mace su dva puta potentniji od alergena pasa i izloženost mačkama kod osetljivih može prouzokovati težak napad astme.
Ukoliko vaša alergijska reakcija u kontaktu s kućnim ljubimcem nije jaka i ne želite da se razdvojite od svog ljubimca, evo nekoliko saveta koje možete primeniti da ublažite ili sprečite alergijsku reakciju:
• ograničite kontakt sa ljubimcem, na primer nemojte ga puštati u spavaću sobu
• perite ruke posle svakog kontakta s mezimcem
• koristite visokoefikasne prečišćivače vazduha, HEPA filtere
• često usisavajte i perite pod i nameštaj
• kupajte svog ljubimca nakon boravka u prirodi radi eliminacije alergena s krzna
Ne možete razdvojiti prehladu od alergije
Prehlada i alergija su dva potpuno različita entiteta. Dok je prehlada prouzorokovna virusima, alergijska reakcija se javlja kao prenaglašena reakcija imunosisitema na alergene. Ipak, alergija i prehlada imaju i zajedničke simptome kao što su kijavica, sekrecija iz nosa, zapušen nos…
Ostali simptomi prehlade, kao što su slabost mišića, povišena telesna temperatura, nisu povezani s alergijom, kao što je svrab očiju, koji je čest simptom alergije, retko povezan s prehladom. Prehlada i aleregijska reakcija razlikuju se i po dužini trajanja simptoma. Prehlada traje sedam do deset dana, dok je alergijska reakcija više ili manje stalno prisutna.
Alergija na polene i hranu se ne preklapaju
Oboleli od alergijskog rinitisa često imaju tzv. oralno-alergijski sindrom koji se javlja kao posledica reakcije imunološkog sistema obolelog na antigene polena koji su takođe prisutni i u nekim termički neobrađenim namirnicma: voću, povrću i koštunjavom voću.
Primeri osetljivosti na polene povezani sa određenom vrstom hrane:
Breza: kajsija, trešnja, breskva, paradajz, šargarepa, orah
Jova: jabuka, trešnja, breskva, kruška, celer, badem, lešnik
Trave: dinja, narandža, lubenica,krompir,kikiriki
Korovi: banana, krastavac, tikvica
Ove vrste voća i povrća uglavnom izazivaju reakciju u sirovom stanju, ali najsigurniji način sprečavanja oralno-alegijskog sindroma je izbegavanje ovih namirnica.