Prevencija cerebrovaskularnih bolesti

Cerebrovaskularne bolesti su stanja u kojima postoje promene na krvnim sudovima usled kojih je smanjeno snabdevanje ćelija mozga krvlju i njihova oksigenacija. Obzirom na visoku stopu morbiditeta i mortaliteta, predstavljaju značajan medicinski i socioekonomski problem. Incidenca moždanog udara kao akutne komlikacije cerebrovaskularnih bolesti je 1.000 novih slučajeva na 100.000 stanovnika godišnje, a prevalenca u opštoj populaciji iznosi 0,5-1%. U Srbiji je 2000. godine incidencija bila 122/100.000 za muškarce i 130/100.000 za žene.

Podjednako je loša i činjenica da je ovo bolest sa visokim stepenom invaliditeta. The Framington Heart studija je pokazala da 26% osoba starijih od 65 godina koji prežive moždani udar završe u institucijama za negu. Ovo je razlog zašto se veliki značaj u lečenju cerebrovaskularnih bolesti pridaje merama primarne i sekundarne prevencije.

Primarna prevencija ima za cilj da smanji rizik za nastanak cerebrovaskularnih bolesti. Pristup “5 A” u primarnoj prevenciji faktora rizika podrazumeva: anamnezu (engl.”ask”), savetovanje (“advice”), procenu želje i mogućnosti (“assessment”), podršku u vidu pomoći na izradi individualnog programa (“assist”) i obezbeđivanje kontinuiteta usluga (“arrange follow-up”). Sekundarna prevencija ima za cilj da spreči ponovnu pojavu akutnog moždanog udara. U prevenciji cerebrovaskularnih bolesti (CVB) svi do sada poznati faktori rizika se dele prema mogućnosti modifikacije na: faktore rizika na koje se ne može uticati i faktore rizika na koje se može uticati.

Faktori rizika na koje se ne može uticati su nepromenljivi i u njih ubrajamo:

1. Pol - epidemiološke studije su pokazale da muškarci obolevaju češće nego žene u svim starosnim grupama, ali da je smrtnost veća kod žena.
2. Starost - pojava akutnog moždanog udara značajno raste sa godinama starosti, rizik od novog akutnog moždanog udara se duplira u svakoj novoj dekadi života posle 55. godine.
3. Rasa i etnička pripadnost - brojne studije su pokazale da pripadnici crne rase imaju dva puta veću učestalost akutnog moždanog udara u odnosu na pripadnike drugih rasa.
4. Hereditet - pozitivna porodična anamneza na cerebrovaskularne bolesti povezana je sa povišenim rizikom od razvoja istih.

Faktori rizika na koje se može uticati:

U faktore rizika dokumentovane brojnim studijama ubrajaju se :

1. Hipertenzija (povišen arterijski pritisak) – osobe koje boluju od hipertenzije imaju tri puta veći rizik od nastanka akutnog moždanog udara, a terapijom hipertenzije smanjuje se rizik za 36-42%. Krvni pritisak treba da bude snižen do normalnih vrednosti: manje od 140/90 mmHg, a za dijabetičare manje od 130/80. U primarnoj prevenciji se savetuje izmena načina života koja podrazumeva ishranu sa manjom količinom soli i zasićenih masti kao i redovnu i umerenu fizičku aktivnost kao što je, brza šetnja ( 15-20 min.), vožnja bicikla, plivanje. Ukoliko je potrebno, art.pritisak se normalizuje upotrebom lekova uz redovne kontrole.
2. Diabetes Mellitus i drugi poremećaji glikoregulacije (hiperinsulinemija i insulinska rezistencija) – dokazano je da je incidenca akutnog moždanog udara dva puta veća kod dijabetičara u odnosu na bolesnike sa graničnim vrednostima glikemije. Stoga se u primarnoj prevenciji, uz redovnu fizičku aktivnost savetuje ishrana bogata nezasićenim mastima, vlaknima, voćem i povrćem.
3. Pušenje duvana - povećava rizik od nastanka akutnog moždanog udara za 50% i kod muškaraca i kod žena u svim starosnim grupama, pri čemu je rizik dva puta veći kod redovnih konzumenata u odnosu na osobe koje povremeno puše. Prekid pušenja vraća rizik na uobičajen za starosnu dob u roku od 2-5 godina. Starosna dob utiče na jačinu veze između pušenja i moždanog udara. Poslednjih godina se veliki značaj pridaje “pasivnom pušenju” kao faktoru rizika za cerebrovaskularne bolesti.
4. Dislipidemija, tj. prekomerna vrednost masnoća u serumu -holesterola i triglicerida - korekcija ovog poremećaja redukuje rizik za razvoj akutnog moždanog udara za 20-30%. U primarnoj prevenciji se savetuje ishrana bogata nezasićenim mastima i vlaknima, a siromašna ugljenim hidratima i zasićenim mastima, kao i redovna umerena fizička aktivnost.
5. Srčana oboljenja - rizik od pojave akutnog moždanog udara je dva puta veći u odnosu na osobe koje nemaju bolesti srca. Stoga se savetuju redovne rutinske kontrole kardiovaskulanog sistema radi pravovremenog otkrivanja i terapije eventualnih poremećaja.

U potencijalne, manje dokumentovane faktore rizika ubrajamo:

1. Gojaznost - definisana kao indeks telesne mase (ITM). Ukoliko je ovaj indeks veći od 30, obavezna je dijeta za mršavljenje pod nadzorom lekara.
2. Fizička neaktivnost - nije sa sigurnošću utvrđeno da li su protektivni efekti fizičke aktivnosti na pojavu cerebrovaskularnih bolesti zapravo samo posledica njihovog dejstva na druge faktore rizika.
3. Način ishrane – pravilan način ishrane smanjuje pojavu i kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti uticajem na napred navedene faktore rizika. 
4. Zloupotreba alkohola - predstavlja probleme udružene sa prekomernim konzumiranjem alkohola tokom jednogodišnjeg perioda. Nosi povećan rizik od pojave akutnog moždanog udara u svim starosnim grupama. U prevenciji se savetuje apstinencija ili maksimalni unos do dva standardna pića dnevno za muškarce, odnosno jednog za žene.
5. Upotreba oralnih kontraceptiva - savetuje se uz savet i nadzor lekara.
6. Hiperhomocisteinemija (jedan od “novih” metaboličkih i zapaljenskih pokazatelja) - dokazano je da vodi povećanom riziku za nastanak akutnog moždanog udara. Često je povezana sa smanjenim unosom vitamina B12 i folne kiseline, te se savetuje provera njihovih vrednosti u serumu I suplementacija po potrebi .

Dakle, poznavanje faktora rizika za cerebrovaskularne bolesti i njihovo blagovremeno uklanjanje ili kontrolisanje su od izuzetnog značaja za smanjenje incidence moždanog udara koji je, prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, treći uzrok smrtnosti u savremenom društvu.
Prevencija cerebrovaskularnih bolesti putem utvrđivanja i kontrole faktora rizika ima veći efekat u smanjivanju smrtnosti i onesposobljenosti od farmakološke terapije ili hirurške intervencije sprovedene nakon moždanog udara.

dr. Aleksandra Radenković, spec. opšte medicine

Literatura:

[1] Kostić V., Neurologija (2007.god.);

[2] Živančević-Simonović S., Opšta patološka fiziologija (2002.god.);

[3] Wolf P., Cerebrovascular ischemic disease (2001.god.); 

[4] Hacke W., Kaste M., Bogousslavsky J., Brainin M., Guggung M., Chamorro A., Lees K., Leys D., Kwiecinski H., Toni D., Europiean Stroke Initiative Recommendations for Stroke Menagement (2003.god.).