Pušenje kao faktor rizika
Iako legalno prihvaćen u gotovo svim državama sveta, duvan spada u jedan od najvećih otrova koje čovek svesno unosi u svoj organizam pritom ugrožavajući kako svoje zdravlje, tako i zdravlje ljudi oko sebe. Veliki problem pušenja je i to što mladi sve ranije i ranije počinju sa konzumiranjem duvana, ne shvatajući njegove loše strane, kao što je njegova štetnost po njihov organizam. Nikotin je visokotoksična droga i stvara zavisnost kao i heroin. Dakle, pušenje je bolest zavisnosti doskora široko socijalno prihvaćena. Mehanizam dejstva – razara enzim mono-aminooksidaze B (MAO), koji eliminiše dopamin, a nagomilavanjem dopamina izaziva se kod pušača osećaj zadovoljstva.
Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u:
- Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10)
- Američkom psihijatrijskom udruženju za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV).
Većina pušača su do izvesne granice zavisnici od duvana, mada jačina zavisnosti može da varira uveliko. Pušač se klasifikuje kao zavisnik kada mu je potrebna cigareta bez obzira na situaciju, kada je njegovo ponašanje uslovljeno sadržajem cigarete i ne može da se odupre pušenju čak I kad zna da ono može da nanese štetu. Stoga je veoma teško za pušače da ostave pušenje čak iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja. To se dešava zbog dejstva nikotina na istoimene receptore u CNS-u. Efekti nikotina na CNS ispoljavaju se preko istih mehanizama kao klasičnih droga (heroin ili kokain), koji prouzrokuju modifikaciju nekih funkcija u telu, mogu da ubrzaju mentalne procese, poprave stanje anksioznosti, da poboljšaju fizičko funkcionisanje, kao i da stvore prijatna osećanja. Svi ovi efekti će kod pušača prouzrokovati da on traži nikotin ponovo i ponovo i sve češće. Pušenje je najefektivniji način da se nikotin učini dostupan ljudskom mozgu. Nikotinu iz dima je potrebno samo nekoliko sekundi (3-7) da dođe do mozga.
Izloženost duvanskom dimu jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak bolesti disajnog sistema. Najučestalija bolest disajnog sistema, koja nastaje kao posledica dugotrajne izloženosti duvanskom dimu, jeste hronična opstruktivna bolest pluća. Pod dejstvom otrovnih supstanci iz duvanskog dima nastaje postepen i progresivan gubitak funkcije disajnih puteva i pluća. Gotovo 95% bolesnika kojima je dijagnostikovana hronična opstruktivna bolest pluća su dugogodišnji aktivni pušači. Pored toga, i pasivno izlaganje duvanskom dimu može doprineti nastanku bolesti disajnih puteva. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će 2020. hronična opstruktivna bolest pluća biti treći, vodeći uzrok umiranja u svetu. Otrovne supstance iz duvanskog dima, kao što su katran, nikotin, ugljen-monoksid, dovode do oštećenja sluzokože disajnih puteva. Kao posledica toga nastaje hronično zapaljenje malih disajnih puteva sa povećanjem broja ćelija u sluzokoži disajnih puteva koje pojačano stvaraju sluz. Ova sluz je gusta, ne može se u potpunosti izbaciti kašljem, zbog čega su mali disajni putevi suženi i onemogućen je normalan protok vazduha kroz njih. Vremenom plućni mehurići, odnosno alveole, gube svoju elastičnost te vazduh iz pluća ne može u potpunosti biti izdahnut. Suženje bronhija nastalo na ovaj način može se samo delimično umanjiti ili ostaje trajno. Dugogodišnji pušači obično simptome kao što su otežano disanje, dugotrajni kašalj, dugotrajno stvaranje obilnog ispljuvka, zamaranje pri naporu smatraju normalnom posledicom pušenja i obično se javljaju na pregled kada se bolest toliko razvije da remeti kvalitet svakodnevnog života. Kao posledica pušenja javljaju se i druge bolesti disajnih puteva, kao što su bronhogeni karcinom, plućna hipertenzija, hronična srčana slabost, plućne infekcije, poremećaji disanja u snu, tzv. opstruktivna slip apneja. Pored bolesti disajnih puteva, dugogodišnji pušači su u visokom riziku za bolesti krvnih sudova ruku i nogu, krvnih sudova srčanog mišića, povišen arterijski krvni pritisak, šećernu bolest i poremećaj funkcije bubrega, kao i za maligne tumore u drugim tkivima i organima. Zbog svega navedenog prestanak pušenja je osnovna mera u zaustavljanju progresivnog oštećenja plućne funkcije i zato pušače u svakoj prilici treba podsticati da prestanu sa pušenjem. Boravak na čistom vazduhu, vakcinacija protiv gripa, skrining pregledi za hroničnu opstruktivnu bolest pluća i karcinom pluća sa ciljem blagovremene dijagnoze i započinjanja lečenja su od vitalnog značaja kod ljudi koji su aktivni pušači, kao i kod nepušača koji su pasivno izloženi duvanskom dimu.
Dr Dragan M. Spasojević
Specijalista pneumoftiziologije
Opšta bolnica Užice
Literatura:
[1] Prof. dr Srboljub Sekulić: Plućne bolesti, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000;
[2] Prof.dr Vesna Bošnjak Petrović: Hronična opstruktivna bolest pluća, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2011;
[3] Prof. dr Dragana Jovanović, prof. dr Branislava Milenković, prof. dr Violeta Mihailović Vučinić: Nezarazne respiratorne bolesti, Zavod za udžbenike, Beograd, 2015;
[4] Global initiative for chronic obstructive lung disease;
[5] Eugene Braunwald, Anthony S.Fauci, Dennis L.Kasper, Stephen L. Hauser, Dan L.Longo, J.Larry Jameson: Harrisonova načela interne medicine.