Kada zbog vrtoglavice otići kod lekara?
Vrtogavica je iluzija pokreta, odnosno osećaj kretanja u odsustvu spoljašnjeg uticaja. U ordinaciji lekara opšte prakse, gotovo svaki deseti pacijent žali se na ovu tegobu.
Kako izgledaju vrtoglavice?
Pacijenti veoma različito opisuju svoje tegobe, najčešće kao subjektivni osećaj rotacionih pokreta, osećaj lebdenja, propadanja, posrtanja i skretanja pri kretanju, osećaj zamućene slike pri kretanju i sl. Vrtoglavice nisu osećaj ošamućenosti, mutnoća u glavi, slabost i nesvestica.
Vrtoglavice se mogu javiti u napadima koji traju od nekoliko sekudi do nekoliko sati, potom sponatno prolaze i nakon određenog vremena mogu se ponovo javiti. Nekada vrtoglavice traju danima i mesecima povremeno promenljivog intenziteta. Pacijenti uz vrtoglavice mogu imati glavobolje, zujanje u uvu, nagluvost, bolove u ušima, mučninu i povraćanje.
Kako održavamo ravnotežu?
Da bismo održavali uspravni položaj i bezbedno kretali u najrazličitijim životnim situacijama, tri precizno koordinisana senzorna sistema rade zajedno: fokus je na vestibularnom sistemu, ravnotežnom sistemu u užem smislu. Vestibularni sistem počinje labirintom u unutrašnjem uvu koji preko vestibularnog živca šalje električne impulse preko brojnih puteva do kore velikog mozga koja će identifikovati pravac i smer našeg kretanja. Ovu informaciju dopunjuju poruke koje idu iz oka (vizuelnog sistema) koje prenose informaciju o kretanju, odnosno pokazuje gde se krećemo. Treći sistem zadužen za održavanje ravnoteže i informaciju o kretanju omogućavaju nam i senzori osećaja dodira i dubine koji se nalaze na koži, zglobovima, mišićima i tetivama – proprioceptivni sistem. Nakon kompleksne obrade svih navedenih ulaznih informacija mozak obrađuje i tranformiše ih na taj način da su sva kretanja koordinisana i prirodno se krećemo u svakodnevnom životu. Osim toga u mozgu se skladište podaci o različitim pokretima, a nove kombinacije pokreta mogu se memorisati tokom celog života.
Kako se objašnjava nastanak vrtoglavica?
Pacijenti se najčešće žale na iluziju rotacije koja nastaje zbog asimetrične neuralne aktivnosti između desnog i levog vestibularnog jedra. Naime, čulo ravoteže (labirint) je čak i u stanju mirovanja aktivan. Kada nam glava i telo miruju iz oba labirinta prema vestibularnim jedrima odašilje se po oko 90 električnih impulsa u sekundi. Na taj način u oba vestibularna jedra stiže jednak broj stimulusa i mozak registruje stanje mirovanja. Ukoliko se glava pomeri u desnu stranu iz desnog labirinta će biti upućen veći broj impulsa ka desnom vestibularnom jedru (na primer oko 200 impulsa/sekundi), a iz levog uva će biti upućen manji broj impulsa ka vestibularnom jedru (na primer 10 impulsa/sekundi). U tom slučaju mozak registruje pomeranje glave u desnu stranu. Ukoliko se usled oboljenja, desi iznenadni gubitak funkcije jednog labirinta tada u vestibularna jedra i u stanju mirovanja stiže različit broj impulsa što mozak registruje kao rotacioni pokret i pacijent se oseća kao da se vozi na ringišpilu.
Stoga se vrtoglavica može smatrati alarmom mozga koji konstatuje da nešto u kompleksnom sistemu zaduženom za održavanje ravnoteže ne funkcioniše.
Kada se obratiti lekaru?
Čak i zdrave osobe mogu ponekad osećati vrtoglavicu usled umora i neispavanosti, neadekvatno određene dioptrije, pri naglom ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja, kada se u kratkom vremenu može desiti nestabilnost pri kretanju.
Neke osobe imaju vrtoglavice pri boravku na visini ili tokom vožnje autobusom, avionom ili brodom. U ovim slučajevima lekar može posavetovati pacijenta ili odrediti terapiju koja će omogućiti da se pacijent oseća sigurnije ili da nema vrtoglavice pri putovanjima.
Savet lekara je neophodan u slučajevima:
- Naglo nastale vrtoglavice u mirovanju ili pri promeni položaja tela;
- Osećaja ljuljanja ili okretanja okoline pri stajanju na nepokretnoj, čvrstoj podlozi ;
- Zamućenja slike i mučnine pri kretanju, iako u mirovanju nema tegoba;
- Vrtoglavica povezanih sa glavoboljom, mučninom, povraćanjem, bolovima u uvu, nagluvosti, osećajem punoće u uvu, povišenom telesnom temperaturom, pospanošću, adinamijom, otežanim disanjem, bolovima u grudima i preskakanjem srca;
- Vrtoglavica koje nastaju usled: upale srednjeg uva, tokom ili nakon gripa ili gripu sličnih oboljenja, herpes zoster infekcije, šarlaha i malih boginja.
- Vrtoglavica koje se svaki put javljaju u određenim situacijama ili okruženju, npr u liftu, u prisustvu mnogo ljudi, u velikom prostoru, pred nastupe, ispite i sl.
Lekar će predložiti terapijske mere i eventualno uputiti na preglede kod specijaliste (otorinolaringologa-audiologa, neurologa, interniste, psihijatra ili oftalmologa).