Dobar imunitet čuva zdravlje vašeg deteta

Dr Jasmina Glavinić

Imunitet je medicinski pojam kojim se označava sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili neke druge biološke ili hemijske opasnosti. Uloga imuniteta je uspostavljanje barijera protiv virusa, bakterija, parazita, kancerogenih ćelija i štetnih materija i otrova. Celokupan mehanizam odbrane organizma zovemo imuni sistem.

Dobar imunitet se najčešće identifikuje sa zdravljem, loš imunitet sa oboljevanjem.

Od praistorije je poznata uska povezanost majke i deteta u prvim godinama života i te nevidljive veze ostaju neraskidive čitavog života. Zbog tih IX meseci simbioze između majke i deteta, ishrana majke u trudnoći, odricanje od pušenja, alkohola, prekomernog unošenja kafe, nehigijenski način ophođenja sa kućnim životinjama, od neobične su važnosti za imunitet deteta po rođenju.

Ishrana majke, kako u trudnoći tako i u vreme dok doji svoju bebu, mora biti uravnotežena, bogata svim hranljivim materijama neophodnim za pravilan rast i razvoj deteta. Pravilna ishrana podrazumeva optimalan unos kako makronutrijenata (belančevine, masti, uglj. hidrati), tako i mikronutrijenata (elektroliti, mikroelementi i vitamini).

Po rođenju, najpovoljniji je uticaj dojenja na zdravlje majke i deteta. Majčino mleko, ako ga ima, je najbolja hrana na svetu u čiji se kvalitet ne sumnja. Dojenje osigurava novorođenčetu i kasnije odojčetu, optimalnu hranu, zaštitu od brojnih infekcija, pomaže sazrevanje crevnog trakta, prevenira preosetljivost na strane belančevine.

Brojni su povoljni uticaji dojenja na zdravlje dece i posle doba odojčeta. Ovo su neki od razloga zašto bi svaka majka trebalo do VI meseca isključivo da doji svoju bebu (uz obavezni dodatak vitamina D3):

- biohemijski sastav majčinog mleka prilagođen je potrebama novorođenčeta (kolostrum), kasnije odojčeta
- optimalna probavljivost majčinog mleka
- zaštita deteta od infekcija
- prevencija alergije
- posticanje emotivne veze majka-dete
- najjeftinije, a najzdravije.

Farmaceutske kompanije i dalje pokušavaju da naprave adaptiranu formulu približnu po sastavu majčinom mleku, ali bezuspešno !
Takođe, pravovremeno i pravilno uvođenje nemlečne ishrane od velikog je značaja, kako za dobar imunitet koji čuva zdravlje, tako i za pravilan rast i razvoj dece. Od prvih kašica zavisi kakve će navike u ishrani steći dete.

Sveže voće i povrće su najbolji izvori vitamina i antioksidanasa. Pojedine vrste voća (svo šumsko voće, kajsije, citrusno voće i banane) i povrća (crni i beli luk, paradajz, brokoli, spanać, šargarepa, tikva) dokazano podstiču funkcije imunskog sistema a samim tim veoma povoljno utiču na zdravlje dece. Slatkiše bi trebalo smanjiti, koliko je to moguće u današnje vreme, jer šećeri deluju imunosupresivno, smanjujući broj belih krvnih zrnaca i stvaranje antitela. Neophodan je unos tzv. dobrih masti ( morska riba, maslinovo ulje ), koje su izvori omega 3 masnih kiselina.

U 21. veku veliki se značaj pridaje suplementima, tj. unosu vitamina i minerala putem raznovrsnih preparata koji su preplavili tržište. Ipak, mikroelementi se bolje iskorišćavaju ukoliko se unesu putem svežeg voća i povrća. Kod dece, posebno treba biti oprezan sa primenom suplemenata, posebno kod mlađe dece, zbog nedovoljne zrelosti digestivnog sistema. Suplemente nije neophodno stalno primenjivati, već u toku ili posle bolesti, ili u periodu godine koji karakteriše porast infekcija u dece. Među vitaminima, posebnu pažnju obratiti na dobro izbalansirane preparate koji sadrže vit. S, E i A, a od minerala na cink, jer je naše zemljište siromašno njime.

Danas se pouzdano zna da 70% našeg imuniteta je „u crevima“ i da od zdravlja korisnih bakterija koje oblažu naša creva, zavisi i naše zdravlje. Dakle, mikro-eko sistem naših creva bitna je komponenta zdravlja našeg organizma u celini. Probiotici su mikroorganizmi, uglavnom bakterije (i neke saprofitne gljivice) sa pozitivnim dejstvom na zdravlje čoveka. Prebiotici favorizuju rast bakterija sa probiotskim svojstvima. Simbiotici su kombinacija probiotika i prebiotika. Iz ovoga proizlaze i saznanja o namirnicama sa pozitivnim nutritivnim efektima na zdravlje čoveka. Najkarakterističniji primer ovakve hrane je majčino mleko. Sa tim svojstvima raspolažu i jogurt, kefir i kiselo mleko. Upravo zbog probiotskog efekta, fermentisani mlečni proizvodi su lakše svarljivi i brže iskoristljivi. Sve navedene činjenice ukazuju na izuzetnu važnost probiotika, čiji su osnovni efekti: antimikrobni, imunomodulirajući, imunostimulirajući, a u dobi odojčeta i malog deteta i imunomaturirajući.

Uz pravilnu ishranu, za dobar imunitet dece, ruku pod ruku, ide adekvatan i konstantan unos tečnosti. Decu treba naučiti da „vežu“ hranu i vodu. Voda treba da bude dominantna tečnost, uz mleko, jogurt, prirodne voćne sokove od ceđenog voća. Napici koji sadrže šećer i veštačke zaslađivače ne bi trebalo da budu na jelovniku najmlađih.

Za dobar imunitet, deci je neophodan odmor od dnevnih aktivnosti koji se najbolje ostvaruje kroz spavanje i san. San donosi zdravlje. Deca koja imaju dobar san su zdravija, smirenija i ređe gojazna od dece koja nedovoljno spavaju. Nesanica ruši imunitet. Takođe, svi hormoni rasta luče se najviše noću, u toku spavanja, pa se zato i kaže da deca rastu noću, dok spavaju.

Od prvog refleksnog osmeha koji se počinje razvijati u stomaku, do osmeha izazvanog emocijama, osmeh je važan za razvoj, a naučnici su dokazali, i za sveukupno zdravlje. Deca se smeju do 400 puta na dan (najviše između pete i šeste godine), a odrasli samo oko 17 puta dnevno. Kada se smejemo, ceo organizam se pokreće, uzimamo mnogo više kiseonika, podstiče se lučenje hormona rasta, a mozak oslobađa endorfin koji je zaslužan za naše zadovoljstvo; sve to jača i naš imunitet. Osmeh je obeležje dobrog zdravlja i normalnog razvoja, pa nisu naši stari bez razloga govorili da je smeh lek protiv mnogih bolesti.

Za dobar imunitet, deca treba da rastu u lepom okruženju, čistom domu, da razvijaju higijenske navike i navike vežbanja. Deci treba obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti, ili u vidu organizovanog sporta, trčanja, plivanja, vožnje bicikla, igre sa loptom...

Jedno od najvećih dostignuća čovečanstva je vakcinacija, način sticanja stečenog, aktivnog imuniteta. Roditelji treba da vode računa da se deca vakcinišu na vreme, prema kalendaru vakcinacije. Zahvaljujući vakcinaciji smanjilo se oboljevanje i smrtnost od mnogih, po dečiji život opasnih bolesti, a neke bolesti su u potpunosti iskorenjene. Roditelji koji u današnje vreme odbijaju da vakcinišu svoje dete, treba da budu svesni rizika koju takva odluka sa sobom nosi, i kako to utiče na imunitet i zdravlje njihovog deteta.
Na kraju, roditelji treba da znaju da kako dete raste, tako će se razvijati i njegov imunski sistem, pa će se sve bolje boriti protiv infekcija i ređe oboljevati.

Literatura:

Pedijatrija, Prof. Dr D.Mardešić i saradnici, Školska knjiga, Zagreb, 2000. g.
Nutricija, Prof. Dr N.Radlović, 44.strana, izdanje: Avgust 2014.g.
Nutricija, Prof. Dr N.Radlović, 4.strana, izdanje: Decembar 2015.g.
Nutricija, Doc. Dr N.Raketić, 18.strana, izdanje: Decembar 2012.g.
Nutricija, Doc. Dr N.Raketić, 16.strana, izdanje: Decembar 2013.g.
Nutricija, Dr Sonja Bašić, spec. pedijatrije, 8.strana, Maj 2012. godine.