Emocije nakon porođaja – tabu tema o kojoj se ne govori
Kristina Nedeljković, spec. sms
Iako bi preuzimanje roditeljske uloge trebalo da bude najlepši trenutak, praćen radošću, za neke žene i muškarce trudnoća i period nakon porođaja mogu biti izuzetno stresni i izazovni. Hormonske promene, nedostatak sna, prilagođavanje na novonastalu situaciju, bebin plač – to su sve normalne, ali i zahtevne situacije. Kada na to dodamo i činjenicu da je u našem društvu duboko usađen stav da je „roditeljski instinkt“ urođen i da dolaskom bebe roditelji sve znaju, očekivano je da se razvije osećaj zbunjenost. Roditelj se ne rađa – roditelj se postaje onog trena kada dobijete dete i kao što ono raste i stari tako i vi rastete zajedno sa njim.
Da, roditelj je taj koji najbolje prepoznaje potrebe svog deteta, ali da bi to bilo moguće, mora da prođe vreme. Nerealno je očekivati da majka ili otac po dolasku iz porodilišta znaju da prepoznaju kada beba plačem kaže da je gladna, kada da je pelena puna ili da želi da se mazi...
Problemi sa mentalnim zdravljem trudnica ili žena koje su porodile, kao i očeva, javljaju se u svim kulturama. Važno je napomenuti da nije svaki poremećaj emocija u prvim danima postporođajna depresija. U prvim danima roditeljstva porodica doživljava veliku promenu u načinu dotatašnjeg života. Mogu da se jave različite emocije u pogledu novonastale situacije. Važno je razlikovati čest „bebi-bluz“, koji spontano prolazi, od postpartalne depresije, koja zahteva tretman.
- Postporođajna tuga ili bebi-bluz – obično je blaga i prolazna. Pogađa 50-80% žena, najčešće tokom prve dve nedelje nakon porođaja, i može biti veoma kratka (nekoliko dana). U našem narodu je poznata i kao „tuga trećeg dana“, jer se najčešće simptomi pojavljuju tada. Žene mogu osećati da nemaju kontrolu nad emocijama, koje se mogu kretati od plačljivosti, tuge, uznemirenost, nervoze, osećanja zavisnosti, pa do osećanja preplavljenosti obavezama.
- Perinatalna depresija – stalno, sveprisutno loše raspoloženje različitog intenziteta i trajanja. Pogađa približno jednu od deset žena tokom trudnoće, 10-15% žena (i do 10% muškaraca) u bilo kom trenutku nakon porođaja ili više od 30% tokom perioda od godinu dana nakon porođaja. Depresija se može nastaviti i u drugoj i trećoj godini nakon rođenja deteta. Ono što je zabrinjavajuće jeste da depresija o kojoj se ne govori vodi ka dubljoj depresiji. Upravo zvog toga je od neizmerne važnosti razgovarati o emocijama tokom trudnoće i nakon rođenja deteta.
Nema jasnog pravila o tome kod koga će se razviti postpartalna depresija, ali postoje određeni faktori koji čine neke majke i očeve ranjivijima:
- društvene determinante – nisko obrazovanje i društvena ugroženost
- starost – mlađe majke i očevi češće imaju loše mentalno zdravlje
- loši ili stresni doživljaji
- nestabilan ili nepodržavajući odnos sa životnim partnerom
- slab porodični i društveni sistem podrške ili nepostojanje istog
- istorija reproduktivnog zdravlja žene – neželjena trudnoća, više trudnoća između kojih nije prošlo mnogo vremena, deca začeta s različitim partnerima i/ili koja žive u drugim domaćinstvima
- traumatičan ili veoma stresan porođaj ili novorođenče s ozbiljnim problemima
- istorija mentalnih problema
U prvim danima nakon islaska iz porodilišta patronažne sestre obilaze porodice i pomažu im u savladavanju poteškoća prvih koraka roditeljstva. Realizacijom poseta u domu porodice upravo tada kada je porodica najranjivija patronažna sestra ima priliku da identifikuje sve resurse, ali i rizike po porodicu. Jedan od njih je postpartalna depresija. Patronažna sestra ima na raspolaganju skrining instrument (Edinburška skala, Institut za patronažu 2013) koji koristi u slučajevima da je uočila odstupanje od očekivanog ponašanja roditelja. Upitnik popunjava roditelj, nakon čega se odgovori zajedno analiziraju. Najteže i poslednje pitanje u upitniku je da li je osoba poželela da naškodi sebi. Osobe koje su u depresiji najčešće osete olakšanje ako neko pomene ovu temu i žele da razgovaraju o tome. Ukoliko odgovori ili ponašanje osobe ukazuju na to da postoji problem, patronažna sestra podstiče ostale članove porodice da stvore podržavajuće okruženje za roditelja jer ostali ukućani često takvo stanje u praksi zamene sa razmaženošću, bezobrazlukom ili raznim drugim vidovima lošeg ponašanja. Ukoliko porodica nije dovoljno snažna ili nije u mogućnosti da reaguje, a simtomi se ne povlače, već se pojačavaju, potrebno je usmeriti osobu u nadležnu zdravstvenu ustanovu koja može da joj pomogne. Izuzetak je situacija kada se osoba izjasni da je poželela da naškodi sebi jer takav odgovor jasno ukazuje da je neophodan tretman bolesti.
Poruka za trudnice i roditelje:
Kad god se osećate loše, razgovarajte o tome sa svojim partnerom, porodicom, prijateljima ili zdravstvenim radnicima. Nije dobro da postpartalna depresija ostane tema o kojoj se malo govori u našem društvu. Onog trena kada priznamo da postoji problem, već smo učinili prvi korak ka njegovom rešenju.
Literatura:
Dobrobit roditelja, modul za obuku patronažnih sestara, ISSA, UNICEF, Beograd 2019.
Postpartalna depresija, Media centar - Aktuelnosti, DZ Novi Sad, 2018.