Depresija i savremeni život
Savremeno doba je doprinelo poboljšanju kvaliteta života i produžetku ljudskog veka, ali je u isto vreme donelo niz izazova, pritisaka i problema koji često isti taj život izuzetno otežavaju. Zbog stalnog osećaja nedostatka vremena i nemogućnosti da se nađe izlaz iz problema, depresivne tegobe sve češće postaju deo svakodnevice. Prepoznavanje gde iscrpljenost i realni problemi prelaze u depresivnost je veoma teško.
Rečenice „osećam se stalno umorno “, „ni do čega mi nije stalo“, „ništa ne može da me usreći “, „najlakše mi je kad sam sam “ sve češće se čuju i sve manje im se pridaje značaj i težina opasnosti koju nose.
ŠTA JE DEPRESIJA?
Depresija je patološko neraspoloženje i predstavlja emocionalni, odnosno afektivni poremećaj. Ona je često prateći simptom raznih psihičkih i somatskih bolesti.
Osnovna podela depresija je na primarne i sekundarne.
U primarne depresije spadaju: 1) manično-depresivna psihoza (izmene u raspoloženju od manije do depresije), 2) involutivna melanholija (period involucije, stariji uzrast, često žene usled hormonskih izmena), 3) reaktivne depresije (kumulativno delovanje traumatskih situacija).
U sekundarne depresije spadaju depresije kod: 1) ranije postojećih psihičkih poremećaj: neuroze, shizofrenija, alkoholizam, toksikomanija i mentalna retardacija, 2) psihoorganskih sindroma, 3) hroničnih telesnih oboljenja i oštećenja koja onesposobljavaju mogućnost normalnog života i rada.
Osnovni simptomi bez obzira na uzrok pojave depresije su:
– depresivno raspoloženje
– gubitak interesovanja i zadovoljstva
-smanjena energija, što dovodi do povećanog zamaranja i snižene aktivnosti.
Drugi simptomi koji se javljaju su:
– oštećena koncentracija
– smanjeno samopouzdanje i samopoštovanje
– osećanje krivice i bezvrednosti
– sumoran i pesimističan pogled na budućnost
– ideje o samopovređivanju ili suicidu
– poremećen san
- snižen apetit.
Retko se simptomi javljaju pravilnim redosledom, niti su tako izdvojeni i lako prepoznati, već su tegobe češće mešovite, maskirane drugim izmenama u funkcionisanju tako da duže vreme ostaju neprepoznate.
Simptomi koji se često javljaju pre ispoljavanja upečatljivog neraspoloženja su anksioznost, povremena motorna agitacija, iritabilnost, ekscesivna upotreba alkohola, pogoršanje prethodno postojećih fobičnih i opsesivnih simptoma ili hipohondrijska preokupiranost.
Često dolazi do promene sna u smislu težeg uspavljivanja ili ranog jutarnjeg buđenja dva ili više sati pre uobičajenog vremena. Poremećaji sna obuhvataju i loš san u smislu isprekidanosti, čestog prisustva noćnih mora i košmara. Retki su slučajevi preteranog spavanja, gde osoba na taj način pokušava da pobegne od problema I, kako tada kaže, „jedino tada je mirna“.
Prisutan je i gubitak apetita uz prateći gubitak težine. U nekim slučajevima depresivnog ispoljavanja i prisutnog lošeg unutrašnjeg osećaja potreba za većom količinom hrane služi kao kompenzacija za nedostatak sreće, pa dolazi i do porasta težine.
Bezvoljnost se ogleda u teškoći obavljanja aktivnosti koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, a kako se depresivnost pogoršava, bezvoljnost se širi i na svakodnevne poslove i obaveze. Depresivnoj osobi je sve teže da obavi dnevnu rutinu, zanemaruje sebe, ne brine o potrebama drugih. Dolazi do povlačenja i izbegavanja socijalnih kontakata. Tolerancija i mogućnost prilagođavanja često opadaju do granica da i slabije frustrativne situacije izazivaju burnu reakciju. Okolina ove promene obično primećuje mnogo ranije nego sama depresivna osoba.
Poseban problem za prepoznavanje i lečenje predstavljaju tzv.maskirane depresije, kod kojih preovladavaju somatski i psihički simptomi koji maskiraju depresivna ispoljavanja. U tim slučajevima teško je prepoznati da li se primarno javlja depresija koja je praćena somatskim simptomima ili perzistiranje somatskih i psihičkih tegoba dovodi do razvoja depresije.
Depresija potencira postojeće crte ličnosti, tako da npr. savesne osobe osećaju stalnu krivicu i traže greške u sebi, opsesivne razvijaju stalnu potrebu ponavljanja postupaka i depresivnih misli, histerične razviju dramatizaciju…
Najteže i najopasnije razvijanje depresije vodi ka suicidalnim idejama, pokušajima i realizovanim suicidima. Samoubistvo je krajnji ishod razvijene depresivnosti. U trenucima kada osoba ne vidi izlaz iz svoje situacije, kada izostane potpora ili je ona ne uočava, tada dolazi trenutak kada se vidi samo jedan izlaz. Tuga, patnja i unutrašnji nemir već su dostigli nivo koji ne može da se toleriše. Prepoznavanje takvih stanja, uočavanje apela za pomoć koje depresivna osoba upućuje i blagovremena reakcija su najbitniji.
Veoma je bitno i ujedno teško prepoznati depresiju. Ponekad je sam pacijent nije svestan, ponekad okolina zbog njegovog povlačenja ne primećuje probleme, ponekad pacijent svesno ili nesvesno prikriva neraspoloženje i zbog opšteg lošeg stanja nije sposoban da traži pomoć i lečenje. Veliki problem u prepoznavanju donosi i niz somatskih tegoba zbog kojih se pacijent obraća lekaru, a koje su u stvari odraz njegovog unutrašnjeg psihičkog trpljenja.
RAZLOZI NASTANKA DEPRESIJE
Postoji niz teorija o razlogu nastanka depresije, ali nijedna u potpunosti ne daje objašnjenje, tako da je zajedničko sadejstvo više faktora ono što određuje kliničku sliku. Uzroci pojave depresije traženi su u sledećim faktorima:
– nasledni činioci
– hormonske izmene
– metabolizam elektrolita
– izmena neurotransmitera (serotonin, noradrenalin)
-intrapsihički konflikti i frustracije tokom psihodinamskog razvoja ličnosti.
Epidemiološka ispitivanja pokazuju da se depresija javlja češće u sredinama koje su na višem nivou civilizacije i kulture. Teži oblici depresija, kao i suicidi i suicidalni ekvivalenti, sreću se u svim sredinama.Na rasprostranjenost utiču i biološki činioci i promene u organizmu u pojedinim fazama života – pubertet, graviditet, puerperijum, klimakterijum, period involucije i staračko doba. Način odgoja dece, odnosi u porodici, struktura porodice, religija, mogućnost ispoljavanja agresije i emocija uopšte određuju i mogućnost razvoja depresije.
Savremeni život je depresiju uveo u sve životne uzraste i sve strukture stanovništva.
Otuđenje porodice, slabija komunikacija i emotivna daljina doprineli su depresivnim ispoljavanjima u dečjem uzrastu. Manifestacije stalne napetosti, povremene agresivnosti, povlačenja iz socijalne sredine, neuspeha u školi, pa do ozbiljnih poremećaja prilagođavanja u školi i socijalnoj sredini, očajanja, opšte retardacije do suicidalnih ideja i pokušaja suicida, u sve većem broju označavaju odrastanje mladih generacija savremenog sveta.
S druge strane, radno aktivno stanovništvo ima sve više obaveza, sve manje vremena; sve više frustrativnih odnosa, sve manje podrške; sve manje vremena da razvije i pronađe sebe u sebi.
A daleko od svega toga u svom svetu su i najstariji, čija usamljenost, želja za nečijom pažnjom i kratkim životnim momentima sa najbližima dovodi do toga da uz niz somatskih postojećih problema sve češće i depresija zauzima bitno mesto .
LEČENJE DEPRESIJE
Depresija je oboljenje koje polagano narušava i profesionalno i socijalno funkcionisanje osobe uz niz rizika koje nosi i u telesnom smislu. Sve te izmene su doprinele neophodnosti pronalaženja mogućnosti da se tegobe otklone i pacijent vrati svom životu.
U lečenju se, u zavisnosti od težine depresivne episode, primenjuju:
– farmakoterapija
-psihoterapija.
Farmakoterapijski pristup lečenju depresije je neophodan u svim slučajevima izraženih depresivnih tegoba koje ometaju pacijenta u funkcionisanju i podrazumeva antidepresive u kombinaciji i sa dodatnim lekovima u slučaju izražene anksioznosti – sedativi ili nesanice – hipnotici. Danas je broj antidepresiva sa različitim mehanizmima dejstva veliki, tako da se u zavisnosti od stanja pacijenta bira i lek koji se uvodi. Da bi se izabrao odgovarajući antidepresiv, treba prethodno dobro upoznati karakteristike depresivne bolesti i samog pacijenta.
Psihoterapija se primenjuje od trenutka kada pacijent postaje adekvatan za tu vrstu saradnje. Izbor psihoterapijskih metoda zavisi od ličnosti pacijenta, procene razloga razvoja tegoba i dinamike razvoja ličnosti. Primenjuje se i površinska i dubinska psihoterapija uz izbor raznih metoda: kratka dinamska psihoterapija, psihoanalitička terapija, bihejvioralna , kognitivno-bihejvioralna terapija, kao i drugi oblici psihoterapije.
Uz sve probleme koje je život u savremenom svetu doneo, razvoj i napredak su ipak omogućili sintezu boljih i kvalitetnijih lekova, kao i metode psihoterapijskog oporavka koji posle utvrđivanja depresije pacijentu daju šansu da se oporavi, nastavi kvalitetan i ispunjen život uz profesionalno i lično napredovanje.
Depresiju treba uočiti i obavezno je lečiti!