Simptomatsko lečenje bola u slučaju akutnih istegnuća mišića

Prof. dr Aleksandar Knežević, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije

Istegnuće mišića (engl. muscle strain) predstavlja povredu koja nastaje usled prekomernog istezanja ili pucanja mišićnih vlakana, najčešće usled prevelike sile koja deluje na mišić. Ova povreda se obično dešava u blizini spoja mišića i tetive (mišićno-tetivni spoj). Najčešće nastaje tokom naglih ubrzanja, usporavanja ili promene pravca kretanja. Mišići koji prelaze preko dva zgloba, kao što su mišići zadnje lože buta (hamstring) i gastroknemijus (smešten na zadnjoj strani potkolenice), češće su podložni ovoj vrsti povrede.

Mišićna istegnuća predstavljaju jednu od najčešćih povreda mišićno-skeletnog sistema koje se javljaju ne samo kod sportista i rekreativaca već i tokom svakodnevnih aktivnosti kod opšte populacije. Čine oko 10% svih prijema u Urgentni centar.

Ovakve povrede su obično praćene lokalnom inflamatornom reakcijom, koja dovodi do bola, otoka i ograničene pokretljivosti u zahvaćenom području.

Lečenje akutnog mišićnog istegnuća ima za cilj smanjenje bola i otoka, što se najčešće postiže kombinacijom nefarmakoloških i farmakološkihvidova lečenja. Nefarmakološko inicijalno lečenje ovakvih povreda predstavlja se skraćenicom RICE, što podrazumeva: odmor (Rest), hlađenje povređenog tkiva ledom (Ice), postavljanje kompresivne bandaže povređenog tkiva (Compression) i podizanje povređene noge ili ruke (Elevation).

Kada je farmakološki tretman u pitanju, nezaobilazna je primena nesteroidnih antiinflamtornih lekova (NSAIL). Ovi lekovi inhibiraju upalne procese i ublažavaju bol, čime se omogućava brži oporavak povređenog tkiva i brži povratak sportista u trenažni proces.

NSAIL se mogu primenjivati na različite načine, ali se najčešće uzimaju peroralno (preko usta), što je uprkos njihovoj visokoj efikasnoti često povezano s brojnim sistemskim neželjenim dejstvima. Najčešće neželjeno dejstvo NSAIL-a jeste loše varenje, koja se javlja kod 5–50 odsto pacijenata.

Pacijenti često samoinicijativno primenjuju analgetike i antiinflamatorne lekove bez prethodne konsultacije s lekarom, pri čemu nisu svesni mogućih neželjenih efekata koji mogu nastati usled nepravilne ili dugotrajne upotrebe. Takođe, često nemaju adekvatne informacije o tome koji lek, u kojoj dozi i u kom trajanju terapije predstavlja optimalan izbor u zavisnosti od vrste i težine povrede.

Danas veliku pažnju farmaceutske industrije privlače topikalni preparati NSAIL (koji se aplikuju na kožu) u vidu gela, krema, sprejeva ili flastera. Zahvaljući modernim formulacijama, topikalni NSAIL odlikuju se brzim početkom delovanja, visokim koncentracijama leka na mestu primene, minimalnom sistemskom apsorpcijom i malim rizikom od sistemskih neželjenih efekata, te predstavljaju sve poželjniji modalidet u terapiji bola ovih pacijenata.

Topikalni način primene lekova smanjuje i rizik od interakcije lekova, a mogu biti značajan alternativni put administracije lekova kada ne postoji mogućnost da se uzimaju preko usta ili kao dodatna terapija kako bi se doza leka koji se uzima preko usta smanjila u cilju prevencije neželjenih efekata.

Topikalni NSAIL deluju lokalno i ne zavise od sistemske apsorpcije i naknadne redistribucije u periferna tkiva.

Na apsorpciju leka kroz kožu utiču brojni faktori: rastvorljivost leka u mastima i vodi, veličina molekula, integritet kože, starosna dob, pol, hidratacija kože, formulacija leka...

Do sada su u praksi najbolju apsorpciju pokazale gel formulacije topikalnih NSAIL te im treba dati prednost u odnosu na druge formulacije.

Topikalni NSAIL uzrokuju minimalna neželjena dejstva, najčešće lokalno u vidu blagih iritacija kože: crvenila, dermatitisa ili svraba koji se povlače nakon prestanka upotrebe.

Topikalni nesteroidni antiinflamatorni lekovi su pokazali jednaku efikasnost u terapiji akutnih istegnuća kao i oralni NSAIL, uz redukovan broj ozbiljnih neželjenih dejstava. Zbog toga, kada god je to moguće, topikalni NSAIL treba da predstavljaju lek prvog izbora kod ovakvih povreda.

Literatura:

1. Veloso C., Cardoso C., Vitorino C.. Topical fixed-dose combinations: A way of progress for pain management? Journal of Pharmaceutical Sciences. 2021 Oct;110(10):3345–61. doi:10.1016/j.xphs.2021.06.009
2. Dhillon H., Dhilllon S., Dhillon M. S. Current concepts in sports injury rehabilitation. Indian Journal of Orthopaedics. 2017 Oct;51(5):529–36. doi:10.4103/ortho.ijortho_226_17
3. Klinge S. A., Sawyer G. A. Effectiveness and safety of topical versus oral nonsteroidal anti-inflammatory drugs: A comprehensive review. The Physician and Sportsmedicine. 2013 May;41(2):64–74. doi:10.3810/psm.2013.05.2016
4. Manoukian M. A., Migdal C. W., Tembhekar A. R., Harris J. A., DeMesa C. Topical administration of ibuprofen for injured athletes: Considerations, formulations, and comparison to oral delivery. Sports Medicine - Open. 2017 Oct 5;3(1). doi:10.1186/s40798-017-0103-2
5. Lionberger. Topical nonsteroidal anti-inflammatory drugs for the treatment of pain due to soft tissue injury: Diclofenac epolamine topical patch. Journal of Pain Research. 2010 Nov;223. doi:10.2147/jpr.s13238
6. Vuurberg G., Kerkhoffs G. M. Topical nsaids significantly reduces pain in adults with acute musculoskeletal injuries. Evidence Based Medicine. 2016 Aug 12;21(5):187–8. doi:10.1136/ebmed-2016-110406
7. Akgol Gur S. T., Dogruyol S., Kocak A. O., Sanalp Menekse T., Akbas I., Betos Kocak M., et al. Topical capsaicin versus topical ibuprofen in acute musculoskeletal injuries: A randomized, double-blind trial. Hong Kong Journal of Emergency Medicine. 2020 Dec 10;30(4):210–6. doi:10.1177/1024907920975368
8. Nudo S., Jimenez‐Garcia J. A., Dover G. Efficacy of topical versus oral analgesic medication compared to a placebo in injured athletes: A systematic review with meta‐analysis. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports. 2023 Jun 6;33(10):1884–900. doi:10.1111/sms.14418
9. Nanni G., Frizziero A., Di Miceli R., Vittadini F., Finotti P., Gamberini J., Oliva F., Freschi M., Buckthorpe M., Maffulli N. Muscle Injuries: 2020 Update of the I.S.Mu.L.T. Classification. Muscles Ligaments Tendons J. 2020;10(4):589–95. doi:10.32098/mltj.04.2020.03.
10. Brassington R., Caldeira M., Neveling N., Smith L., Mason B., Semple S., McKune A. J. The Efficacy of RICE Therapy in Treating Exercise-Induced Muscle Damage. J Aust Strength Cond. 2023 Aug;31(4):34–45.
11. Ariansyah, Rachman A., Mulhim M. Level of knowledge, handling sports injuries, using the RICE method, at the Banjar Regency Sports Teachers Association. Phys Educ Sport Health Recreat J. 2024;13(3):[page numbers]. doi:10.15294/peshr.v13i3.10836.
12. Rosadi R., Wardojo S. S. I. Management of sport injury using the concept of "do rice, don't harm". JCommunity Serv Empowerment. 2022;3(1):32–37. doi:10.22219/jcse.v3i1.16509.
13. Xiong Y., Liu Y., Zhou J., Shang X., He H., Li G., Chen S., Li J. Clinical Practice Guidelines for Topical NSAIDs in the Treatment of Sports Injuries. J Evid Based Med. 2025;18(1):45–52. doi:10.1111/jebm.12661.